Mačak Pantelija, curriculum vitae

 

My name is  Pantelija, Mačak Pantelija! Rođen sam „nekog“ avgusta 2007. godine u Banji Vrdnik. Živim, jedem i radim na Platanu. Trenutno obavljam funkciju maskote Platana.

Predstavljam se kao ruski plavi mačor, iako po apetitu me zovu etiopljanski plavi avlijaner. Ako slučajno jelo ne stigne na vreme, pretvaram se u tasmanijskog đavola. Živim aristokratskim načinom života. Jedem isključivo brendiranu klopu i svežu teletinu.

Veoma sam vredan, jer sam (na sebi svojstven način, pi-pi) obeležio hektar i po teritorije, koliki je u stvari moj Platan.

 

neću praviti problem ukoliko imate komadić lepog zalogaja. Ukoliko nemate, ignorisaću Vas a Vi milujte. U stvari i ako imate nešto za klopu ignorisaću Vas, jer ću se pozabaviti jelom. Sve u svemu, ja pripadam visokom mačijem soju. Veoma sam obrazovan. Diplomirao sam pentranje na drvo do tri metra visine, posedujem sertifikat o izvanrednim sposobnostima oštrenja kandži o novi nameštaj.

 

Uspešno sam završio kurs o namicanju što većeg broja dnevnih obroka hrane. Trenutno sam na post-diplomskim studijama u izležavanju u 101 pozi.

 

Od sportskih aktivnosti, obožavam zurenje u daljinu i kobajagi lov sitnih buba, mušica, mrava… Miša nikada nisam smazao, jer sam po ubeđenju pacifista. Ukratko, volim sve što vole mladi. ?

 

Sa drugim mačorima imam izuzetne dobrosusedske odnose, ukoliko ovi ne „zalaze“ na moju teritoriju. U suprotnom opet se probudi u meni gen tasmanijskog đavola.

 

Ako se pitate kako to da na Platanu nema konja, krava i drugih životinja, daću Vam jednostavan odgovor: „Ja sam Platan prvi zapi(š)kao“.

 

U poverenju, oni (domaćini) su moji kućni ljubimci. ?

Jaoj, ovi moji kućni ljubimci, koje vi nazivate ljubaznim domaćinima, odnedavno su totalno poludeli. Kažu postali su baba i deda. Mislim kakve to ima veze, kasne mi i ručak i večera zbog toga. Već mi dlaka gubi sjaj. Pokazali su mi sliku nekakvih beba. Meni nisu ništa posebno, nemaju ni rep, ni tako sjajnu dlaku, a vidim da ne znaju ni da predu.

 

Mislim pokušavaju nešto, ali meni to pre liči na emitovanje nedozvoljenih decibela nego na predenje. Ja ništa ne razumem, i opet svi lete oko njih. Zaboravljaju da sam ja prvenac. Neće to ići baš tako, ako pažljivije pogledate ja sam daleko zanimljiviji od ovih pospanih bezdlakih kreatura koje nazivaju bebama. Hmmmm…. ?  Ma ja sam bre za njih blokbaster.

 

Taman sam se navikao na unučiće, kad eto ti u dvorište usred zime stiže nekakav crnobeli mačor.  Veoma je ljubazan i kulturan, sa mašnicom oko vrata. Ne mjauče, samo otvara usta, ma milina jedna koliko se pretvara. Međutim ja sam ga brzo provalio, on je mutav, a pravi se neka dobrica.

 

koja se Vama predstavlja kao gazdarica Vesna, smilovala se i primi ovu crnobelu nakazu. Još mu je i ime dala po svom sinu, Marko. Vidim đavo je odnio šalu i odmah sam sve raspravio sa Markom, rekao sam mu, slušaj Marko, tvoje je oko apartmana ja tamo svakako ne idem. Grebi se za klopu ali u kuću ne ulazi, ni na terasu. Tresnuo sam mu dva tri grebeća šamara da me dobro razume. Tresnuo sam mu još par komada za svaki slučaj i mislim da me je shvatio šta hoću da kažem.

 

Nedugo potom dovuče se još jedna mačketina koja izrodi celu dinastiju. Pa još jedna crnka, pa još jedna šarena, pa još jedna…

 

Ako ih sretnete, mačketine ili potomke, svi se lažno se predstavljaju kao Pantelija, svi u glas kažu ja sam Pantelija, ali ipak oni zaista i jesu Pantelija, samo što sam jedino ja Pantelija Prvi.