Miličin potok

Miličin potok

Prvi put kada smo došli u Vrdnik posetili smo manastir Ravanicu i spomenik Milice Stojadinović, pesnikinje. Gledali smo u bistu i divili se lepoti ove žene. Pitali smo se kako je neko ko je rođen daleke 1830.godine mogao da bude tako lep. Uzmite svoje mobitele i ukucajte ime ove divne žene, nećete se pokajati. Mi smo joj posvetili mali kutak našeg Ranča sa potočićem koji je Milica u svojoj pesmi učinila čarobnim, a mi ove stihove prisvojismo kao putokaz duši do ovog lepog mesta. Svud tišina, samo potok Kroz travicu što žubori, Ispod…Pogledajte ceo tekst →
Zaštitno lice

Zaštitno lice

Ne reklamiramo se, ne prihvatamo moderne trendove. Imamo samo ovaj sajt i po koji video klip. Nema nas u evidencijama turističkih agencija. Naša je filozofija reklamiranja staromodna. Ako je dobro, gosti će nas reklamirati, ako nije dobro, Ranč ne treba ni da postoji. Ali eto, ipak postoji već deset godina. Dakle može bez modernog. Sve je to bilo tako do nedavno. Tada je na Ranč kročila devojčica sa retkim i veoma lepim imenom. Vasja! Ne verujemo u anđele, ali ako postoje, mora da izgledaju kao Vasja. Sve što predstavlja Ranč, našli smo u Vasji.…Pogledajte ceo tekst →
Dva bunara

Dva bunara

Na ulazu u donji deo Ranča nalazi se pravi pravcati bunar. Oduvek je tu, kada smo došli na Ranč on je bio tu, zarastao u travu i šikaru da za malo nismo upali u njega. Na sreću nije dubok, svega tri metra ali je uvek pun vode. Baš uvek, čak i kada su paklene suše. I baš kod tog bunara, koji smo u međuvremenu malo renovirali, poželesmo da svoje živote ovde nastavimo. I želja nam se ispunila. :) Pokušajte i vi sa nekom željom, mi verujemo da ih ovaj bunar ispunjava. Jednog dana…Pogledajte ceo tekst →
Vidimo se!

Vidimo se!

Davno još dok sam bio student često sam posle predavanja svraćao u jednu ćevabdžinicu. Bila je dobra, ćevapi uvek sočni i ukusni,  umotani u pola lepinje, mirišu. Uvek je bilo gostiju tako da na porciju nisam nikada morao da čekam. Dobro se sećam da je roštiljdžija non-stop prevrtao ćevape po rešetci. Sećam se da sam se pitao, kada ovaj čovek jede, odmara, ide u toalet...Ali jednog dana nije bilo gostiju. Bio sam jedini gost. Čekajući da roštiljdžija razgrne žar i ispeče moju porciju, prvi put sam malo prošarao pogledom po mojoj omiljenoj ćevabdžinici.…Pogledajte ceo tekst →