Hoću da dišem

Planinski kiseonik 15 minuta

Za kiseonik, zahvaljujući kojem je nastao, ali i opstao celokupni živi svet na planeti. Fiziolozi tvrde da je „sama suština života”. Pitanje se samo nameće – ako jedan element ima toliko veliki značaj za život. Da li bi on mogao biti i lek za mnoge poremećaje, spas za mnoga stanja i teške poremećaje organizma?

Znamo da je kiseonik bitan faktor

U prirodi i u ljudskom organizmu sve treba da bude u ravnoteži da bi funkcionisalo normalno. Kad kažemo zdravlje, onda mislimo upravo na ravnotežu ljudskog organizma, u svim funkcijama, a pre svega na ćelijskom nivou. Kako bi sve bilo na svom mestu. Od tkiva, preko organa, organskih sistema, do organizma u celini. Linija: hrana-kiseonik-energija jeste osnova života oko koje se grade i prepliću sve druge funkcije organizma.

Zbog toga kiseonik nije samo lek kada se pojavi bolest koja remeti tu osnovnu liniju, već je i neophodno preventivno sredstvo u svim životnim periodima prividnog zdravlja, a poremećenog energetskog statusa izazvanog stresom životnih aktivnosti. Što su životne prilike i naš odnos prema sebi lošiji, to je proizvodnja energije manja, a potreba organizma za kiseonikom veća. To je ključ problema sa kiseonikom.

Sam proces starenja nije ništa drugo već konstantni, brži ili sporiji, proces slabljenja metaboličkih, adaptacionih i odbrambenih funkcija ćelije, tkiva i organskih sistema. Na prvom mestu smanjena je mogućnost transporta kiseonika zbog sužavanja krvnih sudova. Zato se kaže da smo stari koliko su stari naši krvni sudovi.

Ljudski organizam se sa starenjem sve slabije adaptira na uslove spoljašnje sredine, a kad govorimo o spoljašnjoj sredini onda govorimo o svim aspektima delovanja klimatskih promena, kvalitetu vazduha, vode i hrane koju čovek unosi u sebe. Jasno je da moramo, kad govorimo o prirodi i spoljašnjoj sredini, uzeti u obzir i štetno delovanje ljudskih aktivnosti, ili neaktivnosti, na sposobnost organizma da se adaptira.

Planinski kiseonik na 5 minuta