Nevidljivi na bini

Nekada davno sam radio tehničku realizaciju rok koncerata, pozorišnih predstava, izložbenih galerija, tribina… Često su to bili u procesu tehničke realizacije veoma zahtevni i teški projekti. I na kraju kada se program završi sledi aplauz publike. Zaista je to bio lep osećaj i za nas „nevidljive“ dok se na bini poklanjaju glumci, muzičari, mađioničari… Ponekad sam se pitao zašto i nas neko ne pozove na binu da se poklonimo, bar jednom.

Kada napišete u svojim pismima i recenzijama da je sve čisto, uredno, lepo i mirišljavo, pomislite i na one koji su „nevidljivi“.  

To su naše predivne, lepe i vredne Rada i Slavica. Bez njih, Platan ne bi mogao da funkcioniše.

Ja ih evo na ovaj skroman način u znak zahvalnosti  za sve što čine da bi Vama bilo lepo, izvodim na binu.