Vidimo se!

 

Davno još dok sam bio student često sam posle predavanja svraćao u jednu ćevabdžinicu. Bila je dobra, ćevapi uvek sočni i ukusni,  umotani u pola lepinje, mirišu. Uvek je bilo gostiju tako da na porciju nisam nikada morao da čekam. Dobro se sećam da je roštiljdžija non-stop prevrtao ćevape po rešetci. Sećam se da sam se pitao, kada ovaj čovek jede, odmara, ide u toalet…Ali jednog dana nije bilo gostiju. Bio sam jedini gost. Čekajući da roštiljdžija razgrne žar i ispeče moju porciju, prvi put sam malo prošarao pogledom po mojoj omiljenoj ćevabdžinici. I prvi put od kako dolazim ovde primetim da na zidu pored roštilja piše: „Ako je bilo dobro recite svima, ako nije recite nama“. Genijalno! Možda su zbog toga tako dobri, pomislih. Kada sam izlazio iz moje omiljene ćevabdžinice zastao sam za trenutak i pogledao u ćevabdžiju. Shvatih da mu nemam šta reći osim: „Vidimo se!“.

Kada nam naši gosti prilikom odlaska kažu: „Vidimo se!“, ne mogu a da se ne setim moje omiljene ćevabdžinice.