Blog

Lara Kroft, slikar i Aleksa Šantić   Mi smo došli da pogledamo vaše brvnare i Platan, pa ako nam se dopadne nameravamo da ostanemo nekoliko dana, rekoše dvoje mladih ljudi, i ne mogoh da ne zapazim, profinjenih aura. Pokažem kućicu, otvorim vrata, dopada im se. Traže nešto mirno i udaljeno od urbanog, skrovito. To je to rekoše, i koliko košta, rekli su nam za Platan ali ne znamo cenu. Nekako je neprirodno pričati o cenama u ovakvoj prirodi, ali mora se nekada i to. Vraćajući se ka parkingu kroz zaista prebogato zelenilo, promrmljam…Pogledajte ceo tekst →

  Ova priča mi je mnogo draga. Blizu Platana nalazi se izvor, Jazak. Čuli ste za Jazak vodu? Za vreme ispitivanja najizdašnije bušotine, izbušeno je pola Jaska. Kada je nađena najizdašnija bušotina za otvaranje fabrike vode, krenulo se sa zatvaranjem ostalih. Međutim jedan od starosedelaca, na čijoj njivi je napravljena jedna od bušotina, nije dozvolio da i nju zatvore. Niko nije pravio problem, jer je protok vode bio slab, kao malo jača česma. Šta je mudri jazačanin smislio! Napravio je mali ribnjak, hladnjak, stazu i klupe. Tu su i dvoja kolica za transport…Pogledajte ceo tekst →

Tu, na brdašcetu iznad prijemnog parkinga, noću tokom maja i juna održava se spektakl, festival, bioskop ponovo radi. Stotine svetlećih tačkica i stotine svetlećih zelenkastih krivudavih crtica u mraku. Festival bez zvuka, samo igra svetlosti. Mislim da Kinezi, kada ovo ugledaju, automatski kolektivno padaju u depresiju. Pored svih njihovih svetlećih džidža bidža, ovaj prizor na Platanu je neprocenjiv. Tačkice su ženke, a krivudave crtice su mužjaci. Devojke ne lete, skrivene u vlatima trave samo se trude da odašilju što zanosniju i treperaviju svetlost. Momci kruže, biraju, sad bi ovde sad bi onde. Nekima…Pogledajte ceo tekst →

  Nisam siguran da li se to dogodilo danas ili juče, kazaljka na satu je bila tu negde, ali sam siguran da je bila jesen oko ponoći. Neuobičajeno je da nam u "gluvo" doba noći radi zvono, ali radilo je, uporno. Otvorivši vrata, u mrklom mraku ugledasmo skamenjeno lice našeg gosta, tinejdžera. Šta je bilo sine, upita ga Vesna. Nešto lupa, grebe, provaliće nam u kućicu, mislim da je medved, u hipu izgovara tinejdžer. Ma nema medveda na Fruškoj Gori, hajde da vidimo šta je. Dobro je, rasveta se još nije ugasila. Tinejdžer…Pogledajte ceo tekst →