Blog

  Pre trideset godina. Iscrpljen sam. Odseo sam u jednom veoma starom hotelu. Gledam stari drveni krevet, stilski urađen, izrezbarene noćne ormariće, lampu sa abažurom, ogledalo, ormar. Samo sam se stropoštao na udoban madrac. Tako ležeći, polusvestan, iznad uzglavlja ugledam drvenu kutiju, sa prednje strane opšivenu braon platnom. Na dnu kutije samo jedno dugme. Šta je ovo? U malo modernijim hotelima u to vreme u sobi ste od tehnike mogli zateći radio i tv, i to veoma retko, a ovo nije ni jedno od to dvoje. Znatiželjno okrenem dugme na drvenoj kutiji. Klik,…Pogledajte ceo tekst →

Slika od 1000 reči   Nešto sam rekao, neku čudnu reč. Molim te šta si rekao, upita me Adriana, koja Platan posećuje svake druge godine. Zašto, to je bez vezna hercegovačka izmišljena reč. Sviđa mi se, kaže Adriana, dobro će  mi doći za moju novu knjigu. Osetih se malo važnim, ali samo na trenutak. Adriana skuplja reči, predivno. Ova fotografija gore, je razlog zašto pišem ovu crticu. U očaju sam. Fotografija mi se neobično dopada, ne znam ni kada sam fotografisao ovaj fruškogorski motiv, ali naprosto je obožavam. Želim da joj napišem malu…Pogledajte ceo tekst →

Ako mi konobar ponudi pileće belo ili biftek, ja ću se opredeliti za biftek. Neko voli „lajt“ varijantu, pa će uzeti pileće belo. Zajedničko nam je da ćemo jesti meso. Zašto je biftek duplo skuplji od pilećeg belog? Zbog uživanja? To nije neki argument, jer mnogi uživaju jedući pileće belo. Zbog spremanja? Nije ni to, čak se biftek može brže spremiti. A, zbog posebnosti? Pa može se reći, nije isti ukus, šmek, sasvim je različito meso. Različite kategorije. Pileće belo je „suvo“, ne daje dovoljno nadražaja, dok je biftek sasvim drugačija priča. Kome…Pogledajte ceo tekst →

Negde pred sumrak, zima je, vani veje, drva polagano nestaju u zagrljaju sopstvenog plamena, sam sam, kućice su popunjene. Čuje se samo pucketanje kamina i povremeno tipkanje tastature. Pomislih, biće mirna noć. Nisam ni završio misao kad začuh lupanje na staklenim vratima od terase. Vidim tri nasmejane glave koje u horu pitaju, jel radite. O Bože, otkud ovi, opet misle da je restoran. Otvorim vrata i saopštavam da ovo nije restoran, ali pozivam momke da uđu. Ajde kad ste već tu po ovoj vejavici. Veseli neki momci, samo se smeju. Nađe se tu…Pogledajte ceo tekst →