Neistopivi Sneško

Neistopivi Sneško

Januar. Pre desetak godina. Šetam Platanom u sumrak. Popalile su se svetiljke. Ima ih tačno 98, čarobne su zimi. Daju Platanu onaj kičasti sjaj stare novogodišnje čestitike. Baš tu, pored terena za stoni tenis, ispod velikih lipa na ogromnoj klupi, gle čuda, sedi Sneško. Nasmejan. Lep. Beo. Šteta, pomislih, mnogo je lep, a moj lični meteo sistem mi najavljuje lepo sunčano vreme. Sutradan uz prve zrake sunca odem da posetim Sneška. I dalje je tu. Nije se počeo topiti. Pitam naše goste, ko je napravio ovako lepog Sneška? Niko ne odgovara, samo se…Pogledajte ceo tekst →
Ako…

Ako…

Ako ne volite poeziju, ako ste prestali čitati knjige, ako se ne sećate kada ste pogledali neki film, ako reč "priroda" ne izgovarate baš često, ako vam je "romantično" dosadno, ako su vam veverice i ptice samo pojam iz biologije, ako ne možete bar sat vremena buljiti u ništa, ako vam je radijator omiljeno grejno telo, ako vam je zimi vruće a leti hladno, ako sport ne volite ni na tv-u videti, ako na vetar gledate kao na neprijatelja vaše frizure, ako mislite da bi "botanika" bio dobar naziv za kafanu, ako se…Pogledajte ceo tekst →
Kameleonski kamen

Kameleonski kamen

  Na Fruškoj Gori ima preko tristotine vrsta lekovitih biljaka. Koliko ima lekovitih biljaka na Platan, to ne znamo, ali znamo da ima preko tristotine metara kamenih podzida. To je kao da ogradite fudbalski stadion kamenim zidom. Vredelo je truda, ti kameni zidovi su se tako uklopili kao da su tu oduvek. Ali u početku nije bilo tako. Kamen je bio plavičast, iako bez betonskih fugni, nije izgledao toliko prirodno. Nisam bio zadovoljan. Gledam tako u gomile plavog kamena, zamišljen i ne baš raspoložen. Pita me glavni zidar, zašto sam tako smrknut. Kažem…Pogledajte ceo tekst →
Plamen i mleko

Plamen i mleko

Nekada davno u Hercegovini. Mesto gde se „varilo“ mleko i pravili sir i kajmak se zvalo koliba. Hercegovačke kolibe su specifične, šest metara visoke bez prozora, sagrađene od vrbovog pruća, pokrivene slamom  sa rupom na vrhu veoma oštrog krova, površine jedva dvadesetak kvadrata, sa crnim zemljanim podom. U sumrak, kada se pomuzu ovce, mleko se unosi u kolibu i sipa u ogroman crni garavi kotao, koji visi na dugačkom metalnom lancu iznad ognjišta. Pali se vatra, jedini izvor svetlosti u kolibi. Mi, deca, sedimo u ćošku kolibe sa „mjedenim“  (nekakva legura) kašikama u…Pogledajte ceo tekst →