Vruće danas, pokušavam gostima skrenuti pažnju da ne očekuju previše. Ha vruće, pa u gradu je ovako ali puta tri, odgovara mi novopristigli gost uz osmeh. Pirka neki slabašan vetrić, sunce u zenitu, živa je na 34 stepena. Koliko li je u gradu, ali stvarno. Čujem da deca, iz zezanja, peku jaja na šahtovima.

Gledam one naše platane, bore se, još su zeleni. Bagrem posustaje ali se ne da. Orasi se još drže ponajbolje, valjda znaju da im je zadatak da prave hladovinu. Sreća, imamo ih dosta. Možda ih ne bi bilo toliko da nije veverica. To je njihov dom, hrana, opstanak. Ugledah jednu, kao da je vrućina ne interesuje previše. Ima ona drugih briga, orasi su ove godine baš podbacili, a valja spremati zimnicu. Kako da joj kažem da ne brine, imamo zalihe od prošle godine. Ma šta joj imam govoriti, zna ona to.