Dobri Vukovi, dobrodošli!

Dobri Vukovi, dobrodošli!

Nekada davno je stari Indijanac svom unuku ispričao jednu priču: – Sine moj, u svakom od nas bore se dva vuka. Jedan je Zlo : bes, ljubomora, zavist, pohlepa, nadmenost, krivica, laganje, gordost, nemogućnost praštanja, nesklad sa prirodom. Drugi je Dobro: radost, bezuslovna ljubav, praštanje, nada, ljubaznost i dobrota, spokojstvo, staloženost, blagonaklonost, razumevanje drugih, velikodušnost, istinitost i priroda Mali Indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedinih reči i onda upita: – I koji vuk pobeđuje? – Onaj kojeg hraniš! *** Dok hodam Stazom života, preko gora…Pogledajte ceo tekst →
Iskra u oku!

Iskra u oku!

Platan posećuju gosti  raznih starosnih doba. Procentualno 80% su mladi tu negde do 35 godina, 15%  procenata su do 50 godina i preko pedeset godina nekih 5%. Gledamo ove mlade, ma milina, puni energije, elana, života i ljubavi. Znaju da cene i prepoznaju naše napore da im što više ugodimo. Jako su nam zahvalni na tome. Ovi do 50 tako-tako. Drže se, mada im romantizam nije na najvišem nivou. Što su bliže pedesetim više gledaju kako je nešto napravljeno, pa predlažu šta bi oni. Na prvom mestu restoran, kada im kažemo da nećemo…Pogledajte ceo tekst →
Hiking – manastiri Hopovo

Hiking – manastiri Hopovo

Posle duge zimske pauze, vratio sam se hikingu baš na prvi dan proleća. Šuma je prelepa, sve polagano počinje da zeleni, čuju se ptičice, potočić žubori kao što ga je Milica Stojadinović opisala u svojoj divnoj pesmi, stvarno prelep dan za šetnju po šumi. Ovaj puta sam sa Platana autom krenuo do Iriškog venca. To je poznato izletište na Fruškoj Gori i ima mnogo mesta za parkiranje. Odmah sam krenuo putem koji vodi ka tv tornju, ali to nije moje današnje odredište. Danas vas vodim do manastira Novo i Staro Hopovo. Nisam puno…Pogledajte ceo tekst →
1828.

1828.

Daleke 1828.godine rođena je Milica, par meseci posle nje rođen je i Lav. Milica je odrastala u Vrdniku a Lav u Jasnoj poljani. Iako ih je razdvajalo više od 2,000 kilometara oboje su imeli srce koje je kucalo kao jedno,  za prirodu, ljude i ljubav. Lav je u svom domu napisao svoja najlepša dela, a Milica najlepše pesme i crtice. I jedno i drugo su bili za života obožavani, cenjeni i voljeni. Svi koji su ih poznavali ili čitali njihove rukopise, divili su im se. Lav je umro na železničkoj stanici razočaran i…Pogledajte ceo tekst →