Vruće danas, pokušavam gostima skrenuti pažnju da ne očekuju previše. Ha vruće, pa u gradu je ovako ali puta tri, odgovara mi novopristigli rančer uz osmeh. Pirka neki slabašan vetrić, sunce u zenitu, živa je na 34 stepena. Koliko li je u gradu, ali stvarno. Čujem da deca, iz zezanja, peku jaja na šahtovima. Gledam one naše platane, bore se, još su zeleni. Bagrem posustaje ali se neda. Orasi se još drže ponajbolje, valjda znaju da im je zadatak da prave hladovinu. Sreća, imamo ih dosta. Možda ih ne bi bilo toliko da nije veverica. To je njihov dom, hrana, opstanak. Ugledah jednu, kao da je vrućina ne interesuje previše. Ima ona drugih briga, orasi su ove godine baš podbacili, a valja spremati zimnicu. Kako da joj kažem da ne brine, imamo zalihe od prošle godine. Ma šta joj imam govoriti, zna ona to. 🙂

Ako volite čitati nešto bez veze, ovo ispod je upravo to. 🙂