Zastao je da odmori Vilin Konjic. Nikada ne hoda, uvek leti samo leti. Kažu da je jedan od najbržih, zna juriti i 135km na čas, svaka čast. Iskoristio sam priliku dok se odmara da udahnem malo njegove lepote. Gledam ga, punog života, a živi samo jedno leto. Do pet godina čeka, kako bi se od nimfe pretvorio u ovaj praznik za oči. Pet godina čeka da bi leteo samo jedno leto. U momentu mog divljenja, pored nas onim prepoznatljivim hodom prođe naša rančerka, trudnica. Čest su gost. Pomislih, priroda nam je podarila moć, da posle devet meseci, hodamo 99 godina. A njemu, posle pet godina da leti samo pet meseci. I opet je zahvalan prirodi, uzvraćajući joj opijajućom lepotom, za samo jedno poklonjeno leto. A mi, kako mi uzvraćamo za 99 poklonjenih leta?

Ako volite čitati nešto bez veze, ovo ispod je upravo to. 🙂