Jel vi vidite ovog mačka Marka kako ima tupavu facu. A nema samo tupavu facu nego je inače mnogo tupav. Evo ja na primer sam prepametan mačor i nije potrebno da mi to neko kaže, jer ja to znam. A Marko je tupav, a to ne zna. Znači da je mnogo tupav.
Evo na primer, nema gosta koji je došao na ranč a da mu se Marko nije popeo na prozor ili terasu. Bez poziva. Čim neko dođe, on onako tupavo i mutavo ide za njima. A ne kao ja, kulturno ležim u fotelji, bacim onaj sanjivi mačo(r) pogled, i svi padaju na teme kad me vide.
A Marko se nameće, pravi budalu od sebe. Taj bi se prodao za komadić viršle, odrekao bi se i Vesne, za recimo celu viršlu. To ne volim kod mačora kada su intereždžije, jesam li to dobro izgovorio. Evo pitajte Marka da kaže „intereždžija“, nema teorije. Uh, zaboravio sam da je mutav, a i da nije ne bi mogao. Nije on ta mačeća klasa.
Ružno izgleda kada trči za gostima, pa digne onaj rep i ne izgleda to lepo kada ga čovek pogleda od straga.
Ovog proleća je dobio nekakvu ranicu na vratu i degen je to toliko grebao da je sav vrat raskrvario. Sve krvavo oko vrata, kao da ga je Drakula usvojio. I on se takav trpa kad dođu gosti da ide sa njima, onako raskrvavljen. Ma kad ga nisam zadavio tada nikad neću.
Zaliječiše ga ovi moji kućni ljubimci i malo ga unormališe, ali nisu uspeli tu tupost u njegovom pogledu da saniraju.
Neću vam reći kako izgleda Marko, lako ćete ga prepoznati. Samo ga pogledajte u oči i sve će vam biti jasno.
Idem sad da igram tetris sa miševima, a vama sve najlepše želim (to naravno ne uključuje Marka).