Ljubav je kad imate nekog pored sebe,

ljubav je kad sa njom i u mraku sedite,

ljubav je kada pored nje možete da osedite.

Ljubav nije novac, ljubav je stanje duha,

ljubav je kada vas miluje njena ruka.

Ljubav je kada neko o vama brine,

ljubav je kada se ponosite njom ili njime.

Ljubav je kada ste na Ranč Platanu,

ljubav je kada zajedno ložite vatru.

Ljubav je kada napolju pada sneg,

ljubav je kada vam je on ili on Svet.

Ljubav je kada u proleće zeleni sve,

ljubav je kada se nje nikada ne odričete!

Ljubav je kada sa njom delite krišku hleba,

ljubav je kada vam se ujutru neko smeška!

Ljubav je kada imate Dijanu pored sebe,

ljubav je kada je imate samo za sebe.

Volim te čupka.

Miloš i Dijana Đondović 21.02.2017.

 

„Bog mi je dao čvrst i odvažan karakter, ali pored tebe moje srce mekše je i od pamuka. Zauvek biću Tvoj uprkos sumnjama koje me čine nesretnim“

Napoleon Bonaparta

Bilo je divno, volite se kao Veverak i Veverica.

Milan i Jasmina 22.02.2017.

 

Dok sedimo kraj kamina, uz čašu domaćeg vina, pišemo pismo o ljubavi, o našoj priči, da se nikada ne zaboravi.

U svetu u kome živimo sada, gde su drugačiji sistemi vrednosti, ostalo je i dalje na ceni jedno – a to je reč.

Ovo pismo je iz ugla Borisa i Sanje, sa dva različita prezimena trenutno, ali ubrzo sa jednim zajedničkim.

Šta je ljubav?

Nismo znali dok se nismo upoznali, na svečanom veselju kod prijatelja prvog, ni slutili nismo da nas je spojio Bog.

U samo jednom trenutku pogleda, bez razgovora, našli smo jedno u drugom anđela čuvara.

Skupili smo hrabrost, i prišli da se upoznamo odvažno, i od tog trenutka sve ostalo je nevažno.

Žurimo da završimo ovo pismo, jer spisak gostiju za svadbu napisali nismo, i dok u ugođaju sedimo Ranča Platan, nadamo se da ćemo uskoro doći opet bogtatiji za još jednog člana.                                                                                                                                                                                                                                                                              Sanja i Boris 17.02.2017.

 

…našli smo mirnu luku, a do nje smo došli kroz velike talase i burno more… Zahvaljujući onome što jeste besmrtno –LJUBAV- mi postojimo i uživamo u onome što nam ista daje.

Saša i Dragana 19.02.2017.

 

„Ljubav smeta smrta. Ljubav je život. Sve što razumijem, razumijem zato što volim. Sve biva, sve postoji, zato što volim.“ Tolstoj

Duša tijelu daje život, po Bibliji. Ali ljubav daje život i duši i tijelu i besmrtna je, vječna, ukoliko se njome zna upravljati. Gaji se svakog dana, osvježava, ostavlja živom.

Za mene ljubav je on. Poljubac u obraz, čvrst zagrljaj, pokrivanje u noći. Ljubav je dok se budi, pa prvo rukom traži mene po jastuku. Ljubav je njegova ruka na mojoj nozi dok vozi, ljubav je crna kafa ujutru. Ljubav je u njegovom pogledu, u brizi, u osjećanju svake moje i sreće i tuge. Ljubav je svađa, savjet kad nisam u pravu. „Nemoj se tako ponašati“, „Obuj papuče“, „Nemoj zubima da kidaš“, „Kupio sam ti prsluče, dolaze hladni dani“, ljubav je kad kaže koliko sam lijepa, iako na strašilo ličim, bez šminke i raščupana. Ljubav je kad izađe za mnom i ne dozvoli da moje bubice zeznu jedinu pravu stvar. Da me inat pobijedi. Ljubav je njegov miris, koža, njegov osmijeh najljepši na svijetu. Njegova dobra duša, i ona glupa marka koju svaki put da prosjaku. Ljubav je sendvič kupljen beskućniku. Ljubav je „Jesi gladna, žedna?“, „Je li ti hladno?“. Ljubav je on! Mogla bih ovako 101 papir ispisati, ali su nas naši domaćini sveli na jedan. J

Zbog njega se osjećam živom, moj život ima smisao, i ono što je probudio u meni nema riječi da se opiše. Šta bih i kako bih, i šta sam sve spremna za njega. Ne vjeruje, ali vjerovaće…

Ljubav smo on i ja. Dokle god nisi živ i dušom i tijelom, nije to to, nastavi tražiti. Odbaci sve inate i ponose i pravila oko sebe. Za nju se živi. Od nje se živi. Ona je život. Zato vam svima želim da volite i budete voljeni. S ljubavlju i u ljubavi.

N i V 09.02.2017.

 

Ljuba…Sveprisutna, inspirativna , jednostavno divna ili divno jedinstvena. Kako god gledali, ona je tu, prožima se kroz sve. Ljubav je stvorila prošlost, oplemenjuje sadašnjost i daće budućnost. To je onaj osećaj kada mislite da ste u ovozemaljskom raju. Kada vam jedna osoba daje lepotu i požudu. Svaki zagrljaj vam uliva nadu i sigurnost. Pored voljene osobe gubimo aroganciju, sebičnost, tuga postaje nepoznata reč., a ponos se počinje gledati kao nepotreban. Postajemo bolji iznutra i lepši spolja. Lepo je rečeno da ljubav je lepa samo dok se čeka, dok od sebe nagoveštaj da. Onda možete zamisliti koliku vrednost i snagu ima ljubav koja se više ne čeka, nego je tu kraj vas.

Luka&Nata,  februar 2017.

 

Ljubav je kako ja volim Aleksandra.

Jelena, 12.02.2017.

 

„Nema vremena za svakodnevnu dosadu. Postoji vreme za rad i vreme za ljubav. To ne ostavlja prostor za neko drugo vreme.“ Koko Šanel

…Na ovom Ranču ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu…

DM i MR 13.02.2017

 

Ljubav je kada vam svaki dan počinje sa osmehomna licu i kada vam se svaki dan završi sa poljupcima i laku noć ljubavi.

Ljubav je kada jedno drugog činite boljim, kada se trudite da zajedno uspete i kada se mazite, pazite i volite.

Ljubav je kada na Ranču Platan vidite dve crtice II i saznate da ste proširili svoju ljubav. J

Vole Vas,

Saška i Igor, 25.02.2017.

 

Ljubav je maženje pored kamina, ljubav je ušuškati se u krevet zajedno, ljubav je onaj pored koga se redovno budim.

Kao plamen razigrane vatre nikada ne miruje.

A i B, 24.02.2017.

 

Mišljenja sam da je ljubav pokretač svega, da pomera stene okeane. Kažu da je ljubav bolest, stanje kada ne razmišljamo i ne postupamo trezveno. Slažem se, ali isto tako želim i sebi i drugima da budu zauvek „bolesni“…jer ne postoji lepša i vrednija „stvar“ od ljubavi.

Ne kupuje se, prava ljubav se ne može kupiti, kada je zaista prava ljubav u pitanju, čovek se neće prodati, u suprotnom nije prava.

Ljubav je svuda oko nas, samo treba malo bolje i dublje oko sebe pogledati.

Ljubav prema momku, devojci, dobroj knjizi, finom vinu, muzici, putovanju…roditeljima, detetu…sve je to ljubav.

Mina, 18.02.2017.

 

„Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti sve jednako činim milost.“

„U ljubavi nema straha jer strah pretpostavlja kaznu, a onaj koji se plaši taj ne ljubi savršeno.“

Porodica Stipić, 17.02.2017.

 

Nosiću Te…

Nosiću te u sebi, gde god bila.

Nosiću te i kad mi put bude pretežak.

Ti ćeš ga olakšati.

Nosiću te kao malo vode na dlanu.

I kad zalutam, pogledaću u dlan i bićeš moja smernica.

Nosiću te u srcu, bićeš moja arterija života.

Nosiću te u mislima, jedino tu ne blediš.

Nosiću te gde god bila, zalutala,

u mladosti, u starosti.

Karolina Girgis, 14.02.2017.

Ljubav iz našeg ugla

Zaljubljenost je nešto čudno i veoma je teško opisati rečima. Stoga ćemo pokušati opisati osjećaje koji su bili u nama dok smo se zaljubljivali.

Leptirići u stomaku pre nego što se vidimo…Nestrpiljivo iščekivanje svakog sledećeg susreta.

Znojavi dlanovi, nervoza i strah da li ćemo se dopasti jedno drugom.

Pogledi, držanje ruku, osmesi…

Toliko im pridajemo značenje u momentima zaljubljenosti,  tim sitnicama.

Trebalo bi uvek da imaju veliki značaj.

Mi smatramo da su sitnice koje činimo jedno za drugo, odraz toga koliko se međusobno dobro poznajemo, i omogućava nam da uvek usrećimo jedno drugo.

Sada posle pet godina, koliko smo zajedno, i kada je zaljubljenost prošla a ljubav nastupila, možemo reći da je ljubav za nas pre svega poštovanje…Poštovanje pre svega. Zatim oslonac. Uvek podržavamo jedno drugo. Sigurnost. Više u mom slučaju nego u njegovom.

Osećaj da zajedno možemo sve. Svaka moguća situacija koja se desi, svaki problem vidimo kao rešiv.

I ono najbitnije, osećaj da jedno s drugim možemo zauvek i tome se radujemo.

Svoje izbore smo krunisali baš danas, baš ovde na Ranču Platan. Veridbom.

S ljubavlju za Vaš muzej.

Tamara i Marko, 13.02.2017.

 

Ljubav je važno pokazati,

U ljubavi moraš pružati,

Voleti i davati,

Više nego očekivati.

Nera, Simona, Irena i Aleksandra, 14.02.2017.

 

Naša ljubavna priča počela je sasvim slučajno. Nazvala bih to, ljubav na prvi pogled.

Toliko snažna ljubav da odoleva svim preprekama i kilometrima.

Ja sam Srpkinja koja se ceo život klela da neće napustiti svoju lepu zemlju Srbiju, a on Hrvat koji živi i radi u Nemačkoj. Upoznali smo se na svadbi u Nemačkoj, na koju ni jedno nismo imali u planu da idemo.

Naprosto čim smo se ugledali nešto se probudilo u nama. Dan posle svadbe ja sam se vratila u Srbiju, a on je ostao u Nemačkoj.  Ostali smo u kontaktu.

Dve nedelje kasnije on je došao u Srbiju s namerom da ostane par dana, ali je ipak ostao ceo svoj godišnji odmor.

Odlučili smo da se borimo da ova ljubav opstane. Dogovorili smo se da se bar jedan put mesečno viđamo i da to uvek bude na nekim lepim mestima u našim državama ili na pola puta.

Skoro godinu dana je prošlo kako uživamo u našoj ljubavi i poštujemo naš dogovor.

Obišli smo mnoga lepa mesta zajedno, tako i ovaj predivan i romantičan Ranč Platan.

U sledećoj godini planiramo zajednički život, a do tada imamo u planu da da obiđemo još mnoga mesta, a na Ranč platan ćemo se verovatno vratiti.

S ljubavlju,

Jelena i Mateja, 25.02.2017.

Ljubav i kamin

Noći su dugo čekane,

vatra je dugo gorela,

tinjao je žar…

 

Volimo ovo mesto jer nam je po drugi put u proteklih godinu dana razgorelo ljubav.

Razgorela tišinom koja koja je gorela u kaminu,

svetlošću koja je plamtela u učima,

nadom koja se razgorela u nama.

Sa tom vatrom u sebi, napuštamo ovo mesto.

Odlazimo, a u stvari ostajemo,

a u stvari odlazimo i nosimo u sebi mir.

Mir vere: doćićemo opet…

Kao žedne životinje na vodu.

Kao cveće na kišu, kao zora u juto.

Kao od srca poklonjene visibabe i vino.

Dar ljubavi i proleću.

Nahranili smo se srcima, napojili vinom.

Odlazimo da dođemo…

Ona kaže, da me sada voli više.

Ja kažem, i ja tebe…

Svetozar i Andrea 13.02.2017

 

Bilo je neophodno vreme da bi se pronašla osoba kao što si ti.

Ali, bio sam spreman da čekam koliko god je bilo potrebno.

Negde tamo na papiriću želja sam opisao tebe iako u tom trenutku nism bio siguran da postojiš.

Ubacio sam papirić i staklenu teglu i zaboravio na njega…i zaboravio na želju.

Izgleda da se želje ostvaruju kada zaboraviš na njih, kada ih pustiš da budu slobodne.

Da li mogu onda da te nazovem mojom ostvarenom željom.

Kažu da se inspiracija pojavljuje kada ti je najteže, ili u trenucima kada ti je neophodan onaj mali korak da bi odlučio o velikim stvarima.

Čudno je da nam je životni put veoma sličan, ali smo se prethodno sretali samo u pojedinim trenucima.

I to baš u trenucima kada mi je bila potrebna inspiracija, ili kada je trebalo nešto da se desi u mom životu.

Da li onda mogu da te nazovem mojom inspiracijom!

Deo teksta je namenjen Sanji tokom prosidbe.

Rekla je DA.

Vlada i Sanja, 18.02.2017.

 

Jelena i Goran to su srca dva, grlili se ljubili se sve do pola dva. Kad je prošlo pola dva, oprali su zube da se bolje ljube.

Jelena i goran, 26.02.2017.

 

 

Ljubav je svuda oko nas,

ljubav treba udisati,

ljubav treba živeti,

ljubav treba negovati.

Pronaći, prepoznati i ne puštati.

Najnesrećniji čovek je onaj koji nije voleo.

S ljubavlju,

Sanja i Aleksa, 27.02.2017.

 

Želimo da kažemo da ovo vaše gnezdašce nije samo za zaljebljene,

romantične parove, već može da primi mnogo više ljubavi,

koju donose i deca.

Filip, Ana, Saša i bezimenovićka koja je na putu, 🙂  04.03.2017

 

Ljubav je kad znaš da se smeje a da ga ne pogledaš.

Ljubav je kada se na pomen njegovog imena oči sjaje,

kada znaš da svet nije najdivnije mesto,

ali imaš osećaj da se ceo svet raduje sa tobom.

Prava je sreća naći srodnu dušu,

i drugu polovinu osmeha.

Budite srećni i zaljubljeni.

M.T. 05.03.2017.

 

„Saznao sam u koje doba godine,

je ovde najlepše.

U ono doba godine kad si ti tu.“

Dva dana uživanja na prelepom Ranču Platan,

sledeće druženje kad gora ozeleni. 🙂

M.M. i V.M. 05.03.2017.

 

Ljubav je kada želite sve najbitnije za život

da strpate u jednu malu kućicu sa kaminom…

i Njega…

i tako zauvek da ostanete u njoj…

sa Njim.

Aleksandra i Milan, 11.03.2017.

 

Bilo je to pre tri godine, kod zajedničkog drugara,

gde je počelo zezanje za nas dvoje. Sledeći vikend izašli smo, plesali, otišli na tamburaše.

On je ušao u WC a ja za njim. Kada je izašao tu smo se poljubili.

I tad je sve počelo.

Predložila sam da me zove na palačinke i par puta sam ga ispalila, ali sam na kraju ipak došla.

On je tek posle tri godine rekao šta oseća.

Biljana i Dejan 13.03.2017.

Sretneš na hiljade ljudi

i niko od njih te ne dotakne.

I onda upoznaš jednu osobu

i tvoj život se promeni.

Zauvek.

Lea i Marko 12.03.2017.

 

Pisati o ljubavi…to je veoma široka tema.

Ipak, svako od nas može u par rečenica da opiše svoju ljubav,

a da pri tom kaže sve…

Suprug i ja došli smo na ovo divno mesto da proslavimo 18 godina braka.

Zvuči mnogo, ali nismo tako stari.

Imamo po 42 godine i život je tek pred nama.

Odgojili smo dvoje velike dece i sada možemo da dolazimo sami

na ovakva predivna mesta iz bajke

i uživamo jedno u drugom.

Za mene, dolazak na ovaj ranč bilo je predivno iznenađenje

i poklon mog muža.

Hvala!

Saša i Jelena 12.03.2017.

 

Gospođice Miro…

Ja sam u Vas neizlečivo zaljubljen!

Siniša, 16.03.2017.

 

Velika je razlika između sviđanja i ljubavi.

Cvet kad ti se svidi prosto ga ubereš,

cveta kada ga voliš, svakodnevno zalivaš i neguješ.

Miloš i Nikolina 01.04.2017.

 

Dragi domaćini, ovo kratko vreme provedeno ovde je bilo veoma lepo i predivno. Na našu žalost šteta što je bilo kratko, ali slatko…

Aca lupa gluposti,

ne zna šta da napiše,

razumite ga,

čovek se zaljubio…

Aca i Brankica 21.03.2017.

 

Naša prva godišnjica jedne prekrasne, istinske ljubavi. Sve je počelo sasvim slučajno i pretvorilo se u ono što smo tražili čitavog života, ali na pogrešnom mestu.

I eto konačno smo se pronašli u našim zrelim godinama.

Šta je ljubav…vrlo kompleksno pitanje…jedan jedinstveni osećaj jedinstva, zajedništva i istovjetnosti.

Jela i Mićo 18.03.2017.

 

 Ljubav je kada si neizmerno srećan pored nekoga,

kada se smeješ i uživaš,

kada zajedno planirate nove avanture,

kada bežite na ranč Platan da uživate daleko od svega,

kada se bez straha potpuno prpustite drugoj osobi i znate da je to prava stvar. J

I ako nekada dođe neko teško vreme,

ako je prava osoba pored tebe,

proći će sve i biće još lepše.

Zaljubljeni,

Filip i Marija 10.03.2017.

 

Naša priča je počela slučajno,

nekoliko pogleda,

pevušenje oboma nam omiljenog Balaševića

i „daj njoj dva parčeta“ za njegov rođendan…

A natavila se najlepše moguće,

od putovanja, šetnji, smeha,

preko najromantičnijeg „Udaj se za mene“

na vašem, a od tada i našem, Petrovaradinu,

do tog 7.maja 2016. godine,

kada sam postala gđa Pajović. 

I evo nas, slavimo prvu godišnjicu na ovom,

bajkovitom ranču.

Bila je to ljubav na prvi pogled.

Marko i Jovana 07.05.2017.

 

Kad se ti nađeš među nama

Oko nas nestaje tama

O, Džeki ti nemaš ni jednu manu

O, Džeki, lečiš svaku našu ranu.

Ima jedan nedostatak mali

Neđo nam fali.

Olga i Petar 22.05.2017.

 

Hvala vam na svemu što ste učinili

da naš prvi zajednički odmor bude divan.

Sanja i Valentin 22.05.2017.

 

Hvala Vam na ljubavi

koja se vidi u svakom

delu Vašeg ranča.

Maja i Nenad 22.05.2017.

 

 Scena 1 (maj 2014)

Nebo je vedro nad Beogradom.

Ona: Kreće u Barselonu da vidi svet.

On: Kreće u Barselonu.

Scena 2 (Nica)

Ona: Hita ulicama grada da joj ne promakne neka lepa ulica.

On: Prvi put pešačio duže od sat vremena.

Scena 3 (Barselona)

Ona: Oduševljeno razgleda grad.

On: Oporavlja se od puta jer je trošio litar loze na 100 km.

Scena 4 (Barselona)

Ona: Ne spava noćima jer neko pravi buku po hotelskim hodnicima.

On: Ne spava noćima jer pravi buku po hotelskim hodnicima.

Scena 5 (Barselona)

Ona: Odlazi u tavernu na čašu sangrie.

On: Bio u taverni pet-šest puta tog dana.

Scena 6 (Barselona, taverna)

Ona: Ugleda njega.

On: Ugleda nju.

Scena 7 (Vrdnik, 2017)

Ona: Šta da napišemo za „Muzej ljubavi“?

Treba nam priča o tome kako smo se upoznali.

On: Zavolješe se ljepotica i međed, napiši samo to, dovoljno je.

THE END

Ozren i Katarina, 23.05.2017.

 

Ljudi su stvoreni da vole ljude

Uvek je bilo i treba ba bude

Bio siromašan, bogat, star ili mlad

Ako voliš, voli zauvek, voli sad

Voleti je nešto najlepše na svetu

Jer ti srce drhti kao ptica u letu

E ko nije voleo neće nikada to znati

Stajaće tužno i mnogo će da pati

Volite se svaki dan, oslonite leđa o leđa

Evo ja obožavam mog dečka, ime mu je Peđa

Daca, 02.06.2017.

Šapat Feniksa

“Ljubavi, da li pišeš našu ljubavnu priču? Kada me nestane, ja ću živeti u rečima koje si napisala o nama. Ako ne završiš na vreme, moja će se duša dokotrljati do tvoje ruke, tvog pera.“

Sačinjena sam od praha mesečevog zaborava i prosipam se po vodi, zemlji, vazduhu i vatri. Zvezdanog glasa ja sam rob i tako vekovima, raspadam se na paramparčad, a kad se milenijumske kazaljke poklope ponovo me zida zemlja, voda mi udahnjuje život, vazduh me proriče, a vatra me raspaljuje, mene, Feniksa.

 

Upoznali su se, prepoznali su se, osetili su se, osmehnuli se jedno drugom jednog hladnog februarskog dana, kada je, po njegovim rečima, „nebo bilo olovno“. A ona, ona je bila usamljena, nesrećna, zarobljena u kuli od slonovače, sve dok desetog februara nije udahnula muškarca koga je zavolela na prvi pogled.

 

Započeli su zabranjenu vezu. Možda je u njemu tražila oca koji je bio vredan divljenja. Poput rascvetale ruže otvorila je svoje dlanove i primila ga u svoje zamrle skute. Sa februarskim vetrom zanela je misao boje zlata, slušajući šuštanje nebeskih izvora, nosila je cipele od kiše i ogrtač od oblaka, i hodala je sa zenicama ukrašenim pahuljama. Želela je da joj neko svira pesmu iz modrog oblaka, uhvati je za ruku, pa makar bila nevidljiva, da je poljubi u čelo, na kome će ostati trag budućnosti. Poput uplašenog ploda, hodala je stazama potopljenim u toplo mleko, otvorivši konačno teška gvozdena vrata: vrata ljubavi.

Da, ona, koja sebe naziva Feniksom, koja je nekada davno, kao dvogodišnja devojčica,  izgubila crvenu cipelicu u reci Loari. Možda je on taj, koji je pronašao tu crvenu cipelicu i pojavio se ni otkuda da joj vrati.

Odmerila ga je vrlo pažljivo: stariji, ozbiljan, prosed gospodin, visokog čela, pravog nosa, očiju boje kafe, usta poput baršuna, širokih ramena, uskog struka, vitkih nogu, viteškog ponašanja, iz čijih usta izlaze najlepši biseri. Sreli su se na zakazanom lekarskom pregledu, jer joj je bio potreban savet. Dok je kucao izveštaj, nije prestala da ga posmatra. U očima je bilo sve njeno oružje. Pogledao ju je i upitao „Na koga imate takve oči?“ a ne „Na koga imate tako lepe oči?“ Odgovorila je, „Na mamu.“

Zazvonio mu je mobilni, ustao je i kretao se po sobi ne obraćajući pažnju na nju. Ustala je sa stolice i sela za njegov računar. Čitajući izveštaj, pronašla je nekoliko slovnih grešaka, i osetila je potrebu da ih ispravi. Kad je završio razgovor, upitao je, vidno začuđen: „Šta to radite?“ „Ispravljam Vaše slovne greške“, odgovorila je. Kada se nasmejao, istog trenutka poželela je da bude tastatura na kojoj je kucao, olovka kojom se potpisao, dugme na štampaču koje je pritisnuo, šolja iz koje je pio kafu, ključevi kojima otvara auto, uložak u njegovoj cipeli, kaput koji oblači. Tog dana rastali su se jer je pregled bio gotov. Zamolila ga je za broj telefona. Istog dana, uznemirena zbog svoje nefunkcionalnosti mozga, napisala mu je poruku. „Šarmantni doktore, bilo mi je izuzetno lepo sa Vama, nadam se da ćemo imati prilike da se vidimo još neki put.“ A odgovor je bio: „Hvala Vam na poruci, ne samo da ste mi ulepšali jutro, već i dan. A što se tiče viđenja, na Vama je.“

Od tada je prošlo četiri i po godine. Oni su i dalje zajedno, u zabranjenoj vezi. Tokom svih ovih godina shvatili su da ne mogu da zamisle život jedan bez drugog. Proveli su bezbroj dana i noći zajedno, na putovanjima, zabavljajući se kao deca, sanjajući zajedno. Spavali su na istom jastuku, sanjali su iste snove, voleli se nesebično, bezuslovno, tragično. Smejali se onako kako nisu čitavog života. Držali se za ruke u „Sacre coeur“, slušajući božansku muziku, vodili ljubav u kući na Ošljaku, na čijim temeljima su kosti preminulih od kuge, Eros-Tanatos, Tanatos-Eros…

On je bio muškarac o kakvom je sanjala. Koji to muškarac, na sred semafora, kada se upali zeleno svetlo i kada mu nervozni vozači sviraju, ljubi svoju dragu a potom izlazi na kišu, prilazi prvom vozaču, i kaže mu: „Zašto sviraš, zar nikad nisi bio zaljubljen?“ Sa kojim muškarcem se trkala u polupraznom hotelu, uz stepenice, do petog sprata, mereći vreme štopericom, a kad su oboje došli do petog sprata bez daha, on ju je zagrlio čvrsto i vrteo u krug…koji joj je muškarac doneo čašu vode u koju je prethodno stavila  zelena sočiva, jer je zaboravila kutijicu za sočiva i lepo ga upozorila da ih ne dira, a potom su ih zajedno popili sa vodom? Samo on, koji se pitao, do kada će nas voditi strast, a ne razum?

Volela ga je najčistijom ljubavlju. Kada bi je sustiglo razočarenje, govorila bi, to nije ljubav. Ljubav je kad misliš samo na jednu, kad želiš samo jednu, kada ti srce kuca samo za jednu. Praštali su jedno drugom sve što su mogli da praštaju, kada bi prekinuli, svako za sebe bio je nalik na isušeno jezero. Bolelo ju je što ne može da bude samo njen, ali je ćutala i kvasila svake noći jastuk na kome je trebalo da ima miran san. Kada zavoliš, ne želiš da pustiš. Ljubav je vikala, ponos je ćutao. Umorili su se od ratovanja. Bili su na raskršću koje se istopilo kad su se vratili jedno drugom. Grlio ju je najnežnije i govorio joj da se svaka komedija završava brakom. Kada se naiđe na pravu ljubav, od nje se nikad ne odustaje. A nju, Feniksa, raspalila je vatra, koju mu je poklonila, znajući da će ga voleti do kraja života. „Kada me nestane, ja ću živeti za ljubav koju si mi dao“.

Ovo je ljubavna priča jednog hladnog februara, kada je nebo bilo olovno…

Milena, 06.06.2017.

 

Za mene je ljubav kad se grlimo po pet sati,

nije nam dosadno,

i nakon petog sata

i dalje imamo osmeh na licu.

Za mene je ljubav što možemo biti dva najveća smoruljka ikad,

a i dalje nam je fenomenalno kad smo zajedno.

P.Z i O.S. 11.06.2017.

 

Ljubav je velika poput oblaka i neba,

a mala kao suza na kiši.

Jača od svih lokomotiva na svetu,

i slaba nalik latici beloj.

Prestigla svetlost u trci,

ali se izgubila kraj osmeha.

Nežna poput detinje kose na suncu,

uvek jaka sem kad je strah.

Si ti.

Ljubav je kupati se u tvom osmehu.

Lubav je probuditi se pored tebe.

Ljubav je pobeći sa tobom na jedan dan.

Ljubav nas čeka kući, plavooka i radoznala,

najveća ljubav na svetu.

Ljubav smo nas troje.

Ljubav si ti.

Miodrag i Aleksandra, 11.06.2017.

 

O ljubavi ću radije govoriti ćutke

Onako kako to rade platani

Korenom ću razgoniti odrone

Stablom ću biti oslonac

Krošnja će mi uvek biti razigrana

Biću skrovište pticama

I došaptavaću se s vetrovima

Grliću oblake granama

Zvezde će mi biti u viziru

Rašću

Stalno a neprimetno

Rašću i pod zemljom i ka nebu

Dočekivaću i ispraćati sva godišnja doba

I žarka i snežna

I zelena i zlatna

Učiću druge tišini

I slušanju

Tako se najtačnije voli

Do svog poslednjeg goda

Voleću baš tako

Celim bićem

Svim što jesam

Sasvim platanski

 

Srdačan pozdrav domaćini

Hvala vam na inspiraciji 🙂

 

Snežana i  Vasja od Boće, 28.07.2017.