Zašto je za naše rančerske brvnare tako lako reći: eto, prave romantične kućice…

Iako odgovor nije konačan, ponudićemo neka objašnjena. Romantične kućice su od drveta. Ušuškane su u krošnje drveća. Neodoljivo podsećaju na nekoga, na nekadašnje prirodne lepotice… Gle, stvarno liče na sojenice! Tople su. Obasjane i ugrejane kaminom. Unutrašnji dekor dosledno podržava romantičnu notu.

Priznajemo, takvu notu smo i negovali.

No, nikako ne smemo zaboraviti i na jednu veoma važnu, a nevidljivu prirodnu posebnost ovih kućica. Naime, one imaju izuzetno povoljan položaj u odnosu na vazdušne struje koje se protežu od Iriškog Venca do Jaska i Dubočaka, pa do rubova Fruške gore. Da su brodovi, moglo bi se reći da stalno plove pod povoljnim vetrom.

Verni svakom narednom taktu romantične kompozicije, sada smo ponovo nastupili mi i dodali još neke elemente kako bi očuvali dobar energetski potencijal kućica.

Možda više zvuči praktično nego romantično, ali ovi elementi su bili veoma značajni za njihovu energetsku efikasnost. Napravili smo veoma debele i izolovane zidove.

Sloj po sloj rečeno: prvo malter, pa čvrsta pregrada od cigle, stirodur (ko ne zna šta je to, zna Google), lepak i mrežica, pa novi sloj stirodura (sad već znate šta je to) i na kraju drvena obloga.

Možda je sve ovo moglo i jednostavnije. A da li bi onda bilo posebno i romantično? Sumnjamo da romansa može da traje ako nema nežne, postojane pažnje i detalja koji daju ČARI.

Većina naših redovnih gostiju izabere svoju posebnu romantičnu kućicu. Ako slučajno dobiju drugu, to smatraju uvredom.

Eh, ti romantiČARI 🙂

Marina Cvetajeva, Pouke deci, 1937. godine

Kada vam neko rekne: „To je romantizam”, pitajte ga: „Šta je to romantizam?” I videćete da to niko ne zna; da ljudi uzimaju u usta (čak se deru! i pljuju! i ubacuju vam u glavu!) reč, čiji smisao zapravo ne znaju.

Kada se konačno uverite da ne znaju, odgovorite sami, besmrtnim rečima Žukovskog: „Romantizam – to je duša”.