Bili su 23 puta 🙂

marija– Gde idete na odmor ovaj put? – Na Platan!
– Mooolim!? Na Platan? Ooopeet!

Ovako naše goste Đoleta i Mariju ispraća rodbina, po dvadesettreći put u proteklih šest godina, kada krenu da malo predahnu. Pokušavali smo i mi da im skrenemo pažnju da postoje i atraktivnija mesta od ovog ranča, ali ništa.
Ubacivali smo im cvrčke u sobu, grebali po krovu u sitne sate, podmetali sirova drva za kamin, stavljali šešir u dimnjak, ne vredi.

Neko vreme ih nismo ni pozdravljali, kao zauzeti smo nešto.
Ne vredi ni to.
Pokušali smo i da im produžimo boravak nebi li im dosadilo, ništa, oni i pored toga hoće još da ostanu bar jedan dan.
Kada Đole pravi kotlić, svašta smo mu krijući stavljali u čorbu. Njima baš dobra, pikantna, super.
Par puta smo pokušali da ih odvratimo, kao nema mesta. Ne vredi, dođu i spavaju sa nama.
Zavrtali smo im vodu, isključivali struju. Kada Đoleta zaboli zub, nalijevali smo ga ledenim pivom. Ništa.
Sa Marijom je još teže. Bacali smo petarde u apartman da izađe, držali je na hlebu i vodi, ne vredi.
Slali smo ih na Vrdničku kulu, nadajući se da će se izgubiti, a oni u Fotošopu namontiraju da su se uvukli u same zidine.
Stavljali smo im ambroziju pod jastuk, u vazu, u čaj, ma ne vredi.
Eto, sve smo pokušali i ništa nam nije pošlo za rukom, osim da ih volimo sve više i više i više…i jedva čekamo kada će Đole i Marija OPET u Vrdnik!
Zadnji put su bili 2013.godine u avgustu. I nema ih, nema, nema… Taman smo pomislili da smo ih se rešili, kad oni posle dve i po godine, u januaru 2015. bum na vrata, dvadeset i treći put.. 🙂

345678