Verovatno ste primetili da smo pomerili granicu besplatnog boravka dece na ranču. Za decu preko 6 godina naplaćujemo samo jednokratne troškove, bez obzira na broj noćenja.

Ipak, ako želite doći sa decom, želio bih sa vama podeliti neka zapažanja. Kada su deca u prirodi ona vole igru i aktivnost, što je  prirodno! To znači da morate biti aktivni učesnik u njihovim maštarijama i željama. Da li je to šetnja, pronalaženje skrivenog „blaga“ (geokeš), jahanje, sportske aktivnosti, plivanje, svejedno, morate biti sa decom ili će im biti jako dosadno. Zašto?

Ranč je pre svega osmišljen za odmor odraslih. Deca sama ne mogu da prošetaju do Vrdničke kule ili da odu na jahanje, bazen ili da posete neki od manastira. Sportski tereni su napravljeni za odrasle. Naravno i za decu, ali samo kada ste vi sa njima. Boćanje, stoni tenis, stoni fudbal, elektronski pikado, badminton, sve su to sportovi i aktivnosti gde su orasli neophodani učesnici da bi dete uživalo.

Sledeće što bih vam savetovao je da birate lepo vreme kada dolazite sa decom. Deci može biti zanimljivo dan, dva i u kućici pored kamina ili televizora, ali više od toga ne. Biće im dosadno i eto problema. Možda spas u tom slučaju može biti bazen ili obilazak manastira ili neke društvene igre koje imate u kućici.

Navešću vam primer našem malog, sada već velikog, Alekse, koga od milja zovemo Aki. Aki je prvi put došao na ranč kada je imao samo dve godine. Neverovatno je živo dete. Aki je non-stop u pokretu. A ono što je divno, non-stop su u pokretu i njegovi roditelji. Uživaju igrajući se sa Akijem, koji je da budem iskren, veliki izazov za izdržati ceo dan. Aki je na ranču bio već preko petnaest puta, već je porastao, ali i dalje mu je potrebna pomoć roditelja u igri. Aki obožava i nas i ranč. Pitam se da li bi bilo tako da Akijevi roditelji nisu njegovi najbolji drugari na ranču.

Fotografije ispod ovoga teksta prate Akijevo odrastanje na ranču kroz igru i druženje sa roditeljima.

Evo me na poslu, gledam u ove kamere koje snimaju saobraćaj u Beogradu. Hiljade vozila i potpuni kolaps na sve strane. Na monitorima samo iskaču alarmi  za blokade saobraćaja, hitne službe i saobraćajne nezgode, potpuna ludnica. Danas je čak bilo i ubistvo u sred bela dana na ulici pored autobusa javnog prevoza, u kojem je u tom trenutku bilo na stotine ljudi.

U svom tom haosu Mladen me zove i javlja da je uspeo da rezerviše ’’trojku’’ za 9. novembar na Ranču. Istog trena, kao mali predah i spas od ovog ludila na poslu, odlazim na Vaš sajt i čim sam ugledala početnu stranicu i prve slike sa Ranča bilo mi je bolje.  Setim se mira koji tu vlada, cvrkuta ptica, veverice ispred apartmana (koju nikako da lepo uslikam već osam i po godina), vatre u kaminu i naravno vas dvoje sa Vašom pozitivnom energijom i sjajnim temama za razgovor i u trenutku sam se potpuno opustila, kao da sam zaronila u okean.

Vidim puno novih sjajnih stvari i na sajtu a i na Ranču. Uradim Vaš Ranč test, i šta mislite koji rezultat dobijem? Pa naravno – ’’Moćni Rančer nežnog srca’’, šta reći.

Puno pozdrava za sve na Ranču i vidimo se uskoro.

Anica (Akijeva mama)