Nemam reči

Nemam reči

Nešto sam rekao, neku čudnu reč. Molim te šta si rekao, upita me Adriana, koja ranč posećuje svake druge godine. Zašto, to je bez vezna hercegovačka izmišljena reč. Sviđa mi se, kaže Adriana, dobro će  mi doći za moju novu knjigu. Osetih se malo važnim, ali samo na trenutak. Adriana skuplja reči, predivno. Ova fotografija gore, je razlog zašto pišem ovu crticu. U očaju sam. Fotografija mi se neobično dopada, ne znam ni kada sam je napravio, ali naprosto je obožavam. Želim da joj napišem malu posvetu, neki doživljaj da njom ilustrujem. Ali…Pogledajte ceo tekst →
Biftek ili pileće belo

Biftek ili pileće belo

Ako mi konobar ponudi pileće belo ili biftek, ja ću se opredeliti za biftek. Neko voli „lajt“ vatijantu, pa će uzeti pileće belo. Zajedničko nam je da ćemo jesti meso. Zašto je biftek duplo skuplji od pilećeg belog? Zbog uživanja? To nije neki argument, jer mnogi uživaju jedući pileće belo. Zbog spremanja? Nije ni to, čak se biftek može brže spremiti. A, zbog posebnosti? Pa može se reći, nije isti ukus, šmek, sasvim je različito meso. Različite kategorije. Pileće belo je „suvo“, ne daje dovoljno nadražaja, dok je biftek sasvim drugačija priča. Kome…Pogledajte ceo tekst →
Avgust

Avgust

Umerene dnevne temperature sa svežim noćima krase naš ranč tokom celog avgusta. Priroda je bujna tako da visoke temperature nisu ostavile vidljivog traga po vegetaciju. Vetar koji konstantno pirka preko ranča je najblagotvornija mirođija koja svaki deo dana čini posebnim. Odlučite li se za planinsko jahanje, šetnju ili obilazak manastira, istim intezitetom ćete osetiti mir i spokoj koji se ovde brižno čuva. Noću, kada se upale brojne svetiljke na ranču, diskretno će vam otkriti noćne čari ove predivne planine. Posebno nas raduje broj mladih ljudi koji se odlučuju da posete ovaj kutak i…Pogledajte ceo tekst →
Kraj jednog šaputanja

Kraj jednog šaputanja

Negde pred sumrak, zima je, vani veje, drva polagano nestaju u zagrljaju sopstvenog plamena, sam sam, kućice su popunjene. Čuje se samo pucketanje kamina i povremeno tipkanje tastature. Pomislih, biće mirna noć. Nisam ni završio misao kad začuh lupanje na staklenim vratima od terase. Vidim tri nasmejane glave koje u horu pitaju, jel radite. O Bože, otkud ovi, opet misle da je restoran. Otvorim vrata i saopštavam da ovo nije restoran, ali pozivam momke da uđu. Ajde kad ste već tu po ovoj vejavici. Veseli neki momci, samo se smeju. Nađe se tu…Pogledajte ceo tekst →