Friz za medalju

Friz za medalju

Na Fruškoj gori ima 200 vrsta ptica. Većina su selice. Dvesta vrsta ptica i dvesta frizura. Većina ptica ima onu travolta frizuru, ali ova, ova je posebna. Pljunuti Al Paćino stajl. Ko li je samo fenira. Zašto baš ova frizura, kad su sve ostale ptice zalizane. Pokušavam pronaći odgovor. Primetio sam da među pticama postoji red i dogovor. Međusobno se pomažu. Bio sam prisutan fenomenu koji je ostavio dubok trag u meni. Na terasi svake godine, price naprave gnezdo, dva. Niotkuda i iznenada pojavila se vrana. I pravo na gnezdo. Odmah sam krenuo…Pogledajte ceo tekst →
Kako je počelo

Kako je počelo

Te 2008. godine, visok, naočit mladić je zakoračio na naš ranč. O ramenu torbica i fotoaparat. Dobar dan, da li bih mogao forografisati i snimiti malo Vaš posed. Video sam ga na sajtu i učinilo mi se zanimljivim za našu SAT reviju, reče polunezainteresovano. Naravno, ali mi nemamo novaca da to platimo, odgovaram sav u nelagodi. Nisu potrebni novci, samo Vaša dozvola, reče mirnim glasom. Radite šta želite, rekoh u neverici. Snimao je, fotografisao, zapitkivao. Popio je kafu i otišao. Sledeći mesec poštar je donio, paketić A4 formata. Opet neki reklamni materijal, pomislih.…Pogledajte ceo tekst →
1:99

1:99

Zastao je da odmori Vilin Konjic. Nikada ne hoda, uvek leti samo leti. Kažu da je jedan od najbržih, zna juriti i 135km na čas, svaka čast. Iskoristio sam priliku dok se odmara da udahnem malo njegove lepote. Gledam ga, punog života, a živi samo jedno leto. Do pet godina čeka, kako bi se od nimfe pretvorio u ovaj praznik za oči. Pet godina čeka da bi leteo samo jedno leto. U momentu mog divljenja, pored nas onim prepoznatljivim hodom prođe naša rančerka, trudnica. Čest su gost. Pomislih, priroda nam je podarila moć,…Pogledajte ceo tekst →
Nije se sklupčao

Nije se sklupčao

Samo ustanem, zgrabim Nikona i krenem bez cilja. Na raspolaganju imam hektar i po ranča, meni dovoljno. Ne zalazim dalje. Ne preskače mi se ograda, a svakako je sve isto. Kada sam pomislio da ću ostati bez foto-ulova, začuh puktanje. Odmah sam znao da je on. Prošle godine ga je Vesna donela u kuću. Negde je čula da voli rum, pa ga je domaćinski ponudila. Demantovao je glasine, nije ni liznuo. Otišao je sa 0 promila. Trezvenjak. Prišao sam mu na korak i zabeležio retke trenutke. Kao da me je prepoznao, pozirao je.…Pogledajte ceo tekst →