Negde pred sumrak, zima je, vani veje, drva polagano nestaju u zagrljaju sopstvenog plamena, sam sam, kućice su popunjene. Čuje se samo pucketanje kamina i povremeno tipkanje tastature. Pomislih, biće mirna noć. Nisam ni završio misao kad začuh lupanje na staklenim vratima od terase. Vidim tri nasmejane glave koje u horu pitaju, jel radite. O Bože, otkud ovi, opet misle da je restoran. Otvorim vrata i saopštavam da ovo nije restoran, ali pozivam momke da uđu. Ajde kad ste već tu po ovoj vejavici. Veseli neki momci, samo se smeju. Nađe se tu…Pogledajte ceo tekst →

Mi smo došli da pogledamo vaše brvnare i ranč, pa ako nam se dopadne nameravamo da ostanemo nekoliko dana, rekoše dvoje mladih ljudi, i ne mogoh da ne zapazim, profinjenih aura. Pokažem kućicu, otvorim vrata, dopada im se. Traže nešto mirno i udaljeno od urbanog, skrovito. To je to rekoše, i koliko košta, rekli su nam za ranč ali ne znamo cenu. Nekako je neprirodno pričati o cenama u ovakvoj prirodi, ali mora se nekada i to. Vraćajući se ka parkingu kroz zaista prebogato zelenilo, promrmljam koliko košta boravak. U tom trenutku nastupi…Pogledajte ceo tekst →

Ova priča mi je mnogo draga. Blizu ranča nalazi se izvor, Jazak. Čuli ste za Jazak vodu? Za vreme ispitivanja najizdašnije bušotine, izbušeno je pola Jaska. Kada je nađena najizdašnija bušotina za otvaranje fabrike vode, krenulo se sa zatvaranjem ostalih. Međutim jedan od starosedelaca, na čijoj njivi je napravljena jedna od bušotina, nije dozvolio da i nju zatvore. Niko nije pravio problem, jer je protok vode bio slab, kao malo jača česma. Šta je mudri jazačanin smislio! Napravio je mali ribnjak, hladnjak, stazu i klupe. Tu su i dvoja kolica za transport kanistera…Pogledajte ceo tekst →

Tu, na brdašcetu iznad prijemnog parkinga, noću tokom maja i juna održava se spektakl, festival, bioskop ponovo radi. Stotine svetlećih tačkica i stotine svetlećih zelenkastih krivudavih crtica u mraku. Festival bez zvuka, samo igra svetlosti. Mislim da Kinezi, kada ovo ugledaju, automatski kolektivno padaju u depresiju. Pored svih njihovih svetlećih džidža bidža, ovaj prizor na ranču je neprocenjiv. Tačkice su ženke, a krivudave crtice su mužjaci. Devojke ne lete, skrivene u vlatima trave samo se trude da odašilju što zanosniju i treperaviju svetlost. Momci kruže, biraju, sad bi ovde sad bi onde. Nekima…Pogledajte ceo tekst →