Nisam siguran da li se to dogodilo danas ili juče, kazaljka na satu je bila tu negde, ali sam siguran da je bila jesen oko ponoći. Neuobičajeno je da nam u "gluvo" doba noći radi zvono, ali radilo je, uporno. Otvorivši vrata, u mrklom mraku ugledasmo skamenjeno lice našeg gosta, tinejdžera. Šta je bilo sine, upita ga Vesna. Nešto lupa, grebe, provaliće nam u kućicu, mislim da je medved, u hipu izgovara tinejdžer. Ma nema medveda na Fruškoj Gori, hajde da vidimo šta je. Dobro je, rasveta se još nije ugasila. Tinejdžer naravno…Pogledajte ceo tekst →

Zapazio sam je još kao malu. I znao sam da će od nje nešto biti. Rasla je i bujala. Prkosna i usamljena. Jaka, iako svilenkasto nežna. Svaki put kada je pogledam, ona još lepša. Da, znao sam da će od one male biti nešto. Iznenada je stavila beli veo, i to je bio njenoj lepoti kraj.Pogledajte ceo tekst →

Avgust, sumrak, kiša, zvono, otvaram vrata. Preda mnom stoje dvoje tinejdžera vidno uznemirenih i preplašenih. Pogrešili su put za Vrdničku kulu, automobil im se zaglavio u blatu, tu na dvesta-trista metara od ranča ka kuli. Taj put je inače neprohodan. Traže pomoć. Zovem Đoleta i   dobijam očekivan odgovor, za pomoć je potreban traktor, nije bitno koje boje. Razmišljam, tinejdžeri sve uznemireniji. Setih se Senada, on ima traktor. Razgovor u dve reči, Senad dolazi ali za dvadesetak minuta. Tinejdžere smeštam u fotelje kraj kamina, nudim im sok od ceđene višnje, da spustimo tenziju.…Pogledajte ceo tekst →

Na Fruškoj gori ima 200 vrsta ptica. Većina su selice. Dvesta vrsta ptica i dvesta frizura. Većina ptica ima onu travolta frizuru, ali ova, ova je posebna. Pljunuti Al Paćino stajl. Ko li je samo fenira. Zašto baš ova frizura, kad su sve ostale ptice zalizane. Pokušavam pronaći odgovor. Primetio sam da među pticama postoji red i dogovor. Međusobno se pomažu. Bio sam prisutan fenomenu koji je ostavio dubok trag u meni. Na terasi svake godine, price naprave gnezdo, dva. Niotkuda i iznenada pojavila se vrana. I pravo na gnezdo. Odmah sam krenuo…Pogledajte ceo tekst →