Mačak Pantelija, curriculum vitae

Mačak Pantelija, curriculum vitae

My name is  Pantelija, Mačak Pantelija! Rođen sam "nekog" avgusta 2007. godine u Banji Vrdnik. Živim, jedem i radim na Ranču Platan. Trenutno obavljam funkciju maskote ranča. Predstavljam se kao ruski plavi mačor, iako po apetitu me zovu etiopljanski plavi avlijaner. Ako slučajno jelo ne stigne na vreme, pretvaram se u tasmanijskog đavola. Živim aristokratskim načinom života. Jedem isključivo brendiranu klopu i svežu teletinu. Veoma sam vredan, jer sam (na sebi svojstven način, pi-pi) obeležio hektar i po teritorije, koliki je u stvari moj Ranč Platan. Ako želite da me mazite, neću praviti…Pogledajte ceo tekst →
Zelena dama

Zelena dama

Lagano i graciozno je koračala uz beli stub. Povremneo bi zastajkivala, osvrtala se, pa nastavljala nekim svojim putem, gore. Video sam je negde. Poznata mi je. Bože, gde smo se upoznali? Može jedan mali portret? Ne voli da se fotografiše, ne obazire se. Primakao sam Nikon sasvim blizu. Najednom, ljutito poče da gura objektiv. U redu, u redu, škljocnuo sam samo dva puta. Uvila se par puta i nastavila. Dva dana razmišljam gde smo se to mi sreli. I kako se uopšte zove ova dama. Pokazujem fotku, niko ne zna, a svima je…Pogledajte ceo tekst →
Septembar

Septembar

Za mnoge je upravo septembar, mesec za odmor. Nije to slučajno. Septembar je već odavno postao sinonim za dodatno opuštanje. I priroda se u septembru opušta od ljetne vreline, pripremajući se da nas ugodno iznenadi svojim novim izgledom. Nekako svi u septembru odahnemo. Istina, veverice su nešto pokretljivije, jer treba početi spremati zimnicu. Orasi na ranču su sada na udaru. Preskakaće i preko krovova vaše kućice, ne zamerite im, ovo mesto je i njihov dom. Sportske aktivnosti na ranču su sigurno prijatnije uz umerenije temperature, a pripremanje roštilja i kotlića pravo zadovoljstvo, što…Pogledajte ceo tekst →
Neistopivi Sneško

Neistopivi Sneško

Januar. Pre desetak godina. Šetam rančom u sumrak. Popalile su se svetiljke. Ima ih tačno 98, čarobne su zimi. Daju ranču onaj kičasti sjaj stare novogodišnje čestitike. Baš tu, pored terena za stoni tenis, ispod velikih lipa na ogromnoj klupi, gle čuda, sedi Sneško. Nasmejan. Lep. Beo. Šteta, pomislih, mnogo je lep, a moj lični meteo sistem mi najavljuje lepo sunčano vreme. Sutradan uz prve zrake sunca odem da posetim Sneška. I dalje je tu. Nije se počeo topiti. Pitam naše rančere, ko je napravio ovako lepog Sneška? Niko ne odgovara, samo se…Pogledajte ceo tekst →