Mačak Pantelija, curriculum vitae

Mačak Pantelija, curriculum vitae

My name is  Pantelija, Mačak Pantelija! Rođen sam "nekog" avgusta 2007. godine u Banji Vrdnik. Živim, jedem i radim na Ranču Platan. Trenutno obavljam funkciju maskote ranča. Predstavljam se kao ruski plavi mačor, iako po apetitu me zovu etiopljanski plavi avlijaner. Ako slučajno jelo ne stigne na vreme, pretvaram se u tasmanijskog đavola. Živim aristokratskim načinom života. Jedem isključivo brendiranu klopu i svežu teletinu. Veoma sam vredan, jer sam (na sebi svojstven način, pi-pi) obeležio hektar i po teritorije, koliki je u stvari moj Ranč Platan. Ako želite da me mazite, neću praviti…Pogledajte ceo tekst →
Avgust

Avgust

Umerene dnevne temperature sa svežim noćima krase naš ranč tokom celog avgusta. Priroda je bujna tako da visoke temperature nisu ostavile vidljivog traga po vegetaciju. Vetar koji konstantno pirka preko ranča je najblagotvornija mirođija koja svaki deo dana čini posebnim. Odlučite li se za planinsko jahanje, šetnju ili obilazak manastira, istim intezitetom ćete osetiti mir i spokoj koji se ovde brižno čuva. Noću, kada se upale brojne svetiljke na ranču, diskretno će vam otkriti noćne čari ove predivne planine. Posebno nas raduje broj mladih ljudi koji se odlučuju da posete ovaj kutak i…Pogledajte ceo tekst →
Ranch Oddity

Ranch Oddity

 Ako postoji tekst kojim bih najemotivnije opisao kako doživljavam ovaj naš ranč, onda je to ovaj: Space Oddity (David Bowie) Zemaljska kontrola majoru Tomu, zemaljska kontrola majoru Tomu, uzmite proteinske pilule i stavite kacigu. Zemaljska kontrola majoru Tomu, počinjemo odbrojavanje, motori su spremni. Proverite paljenje i nek božija ljubav bude s tobomi. Deset, devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva, jedan, poletanje! Ovde zemaljska kontrola, zovemo majora Toma. Stvarno ste postigli nivo i novinari pitaju koje košulje nosite. Sad je vreme da izađete iz kapsule, ako smete. „Ovde major Tom, zovem…Pogledajte ceo tekst →
Neistopivi Sneško

Neistopivi Sneško

Januar. Pre desetak godina. Šetam rančom u sumrak. Popalile su se svetiljke. Ima ih tačno 98, čarobne su zimi. Daju ranču onaj kičasti sjaj stare novogodišnje čestitike. Baš tu, pored terena za stoni tenis, ispod velikih lipa na ogromnoj klupi, gle čuda, sedi Sneško. Nasmejan. Lep. Beo. Šteta, pomislih, mnogo je lep, a moj lični meteo sistem mi najavljuje lepo sunčano vreme. Sutradan uz prve zrake sunca odem da posetim Sneška. I dalje je tu. Nije se počeo topiti. Pitam naše rančere, ko je napravio ovako lepog Sneška? Niko ne odgovara, samo se…Pogledajte ceo tekst →