Mačak Pantelija, curriculum vitae

Mačak Pantelija, curriculum vitae

My name is  Pantelija, Mačak Pantelija! Rođen sam "nekog" avgusta 2007. godine u Banji Vrdnik. Živim, jedem i radim na Ranču Platan. Trenutno obavljam funkciju maskote ranča. Predstavljam se kao ruski plavi mačor, iako po apetitu me zovu etiopljanski plavi avlijaner. Ako slučajno jelo ne stigne na vreme, pretvaram se u tasmanijskog đavola. Živim aristokratskim načinom života. Jedem isključivo brendiranu klopu i svežu teletinu. Veoma sam vredan, jer sam (na sebi svojstven način, pi-pi) obeležio hektar i po teritorije, koliki je u stvari moj Ranč Platan. Ako želite da me mazite, neću praviti…Pogledajte ceo tekst →
Januar

Januar

U januaru dimnjaci na Ranču Platan dišu punim “plućima”.  Šest dimnjaka izgledaju zaista idilično, dok se sivkasti dim gubi u vrdničkom plavetnilu. Fruška Gora bez lišća izgleda kao razgolićena lepotica, koja posmatrače nadahnjuje i ostavlja bez daha. Uvek se zapitamo od kuda toliko česte transformacije prirode na tako malom prostoru. Januarsko jutarnje sunce otkriva neki novi kolorit. Dok inje svetluca na izmaglici,  naš mačak Pantelija gipkim pokretima kreće u jutarnje razgibavanje. Fantastična slika. Neverovatno je da jedno jutarnje sunce može biti toliko uzbudljivo, a opet, ništa se ne dešava. Taj nepomični jutarnji veo…Pogledajte ceo tekst →
Ugasili smo buku

Ugasili smo buku

Pored prve kućice postavili smo lepu tablu sa natpisom: "Ugasili smo buku. Hvala što je ne palite". A odmah ispod, malim slovima napisan je kratki izvod iz našeg Kućnog reda: "molimo za primeren mir u kućicama od 20h do 08h". Vikend je. Svi gosti su tu. Osluškujući tišinu, ponosno gledam u tablu. Pomislih sa osmehom, stvarno je ovde ugašena buka. Iznenada mi misao prekinu brujanje bušilice. Onaj lepi natpis sa table, ugasili smo buku, samo dodatno pojača zvuk novonastalog burgijanja. Očigledno se moj komšija oglušio o molbu da vikendom i on ugasi buku.…Pogledajte ceo tekst →
Neistopivi Sneško

Neistopivi Sneško

Januar. Pre desetak godina. Šetam rančom u sumrak. Popalile su se svetiljke. Ima ih tačno 98, čarobne su zimi. Daju ranču onaj kičasti sjaj stare novogodišnje čestitike. Baš tu, pored terena za stoni tenis, ispod velikih lipa na ogromnoj klupi, gle čuda, sedi Sneško. Nasmejan. Lep. Beo. Šteta, pomislih, mnogo je lep, a moj lični meteo sistem mi najavljuje lepo sunčano vreme. Sutradan uz prve zrake sunca odem da posetim Sneška. I dalje je tu. Nije se počeo topiti. Pitam naše rančere, ko je napravio ovako lepog Sneška? Niko ne odgovara, samo se…Pogledajte ceo tekst →