Jedna naša divna gošća mi je sinoć prišla, vidno oduševljeno usplahirena.
– Jao, zamislite šta sam jutros videla iza naše kućice.
– Šta!? – već sam pomislio na neko zlo.
– Videla sam ogromnog zeku, bio je ogroman. – šireći ruke i pokazujući zaista nešto ogromno.
– I šta se desilo, da li te je napao? – već sa olakšanjem nastavljam dijalog.
– Ma ne, samo me je gledao onim ogromnim očima.
Ništa mi sada nije jasno. Znam onu staru izreku, „u strahu su velike oči“, ali ovde zeka ima velike oči, a naša gošća je izgleda vlasnica straha. Ipak, mislim da je i zeka ispričao svojim drugarima sličnu priču. 🙂