Te 2008. godine, visok, naočit mladić je zakoračio na naš ranč. O ramenu torbica i fotoaparat. Dobar dan, da li bih mogao forografisati i snimiti malo Vaš posed. Video sam ga na sajtu i učinilo mi se zanimljivim za našu SAT reviju, reče polunezainteresovano. Naravno, ali mi nemamo novaca da to platimo, odgovaram sav u nelagodi. Nisu potrebni novci, samo Vaša dozvola, reče mirnim glasom. Radite šta želite, rekoh u neverici.
Snimao je, fotografisao, zapitkivao. Popio je kafu i otišao. Sledeći mesec poštar je donio, paketić A4 formata. Opet neki reklamni materijal, pomislih. Kada sam otvorio paketić, nisam mogao da verujem. Vesna, izašli smo u novimana. Predivna reportaža u SAT reviji. Za dva dana, u nedelju popodne, zove me Vesna, koja voli gledati TV. Ej dođi da vidiš ovo. Ulazim u dnevi boravak i zanemim. Na televiziji na prvom programu RTS-a teče reportaža o Ranču Platan. Tog novinara nikada Više nismo videli, bio je veoma taličan za ranč. Tako je počelo.