Posle duge zimske pauze, vratio sam se hikingu baš na prvi dan proleća. Šuma je prelepa, sve polagano počinje da zeleni, čuju se ptičice, potočić žubori kao što ga je Milica Stojadinović opisala u svojoj divnoj pesmi, stvarno prelep dan za šetnju po šumi.

Ovaj puta sam sa Platana autom krenuo do Iriškog venca. To je poznato izletište na Fruškoj Gori i ima mnogo mesta za parkiranje. Odmah sam krenuo putem koji vodi ka tv tornju, ali to nije moje današnje odredište. Danas vas vodim do manastira Novo i Staro Hopovo. Nisam puno prepešačio kada sam ugledao stazu sa desne strane koja vodi do Novog Hopova.

Hiking Hopovo Fruška gora

Kao što vidite, staza je obeležena.

Hiking Hopovo Fruška gora

Celim putem vijugao je predivan potok pun vode. Ali to nije problem jer na svakom prelazu se nalazio lep mostić. Šuma je jako lepa. Primetno se budi iz zimskog sna.

Malo mi dosadiše mostovi i u meni se probudi onaj Stefke avanturista. Osećam se kao Indiana Džons. Adrenalin navire jer je dole ispod debla ambis. Ali kao što znate od ranije ja sam neustrašiv.

Ko je postavio ovaj video. Skidajte ovo, ovo je montaža! Prešao sam deblo u troskoku. Pogledajte ovo ispod!

Mislim da je sada svima jasno da je onaj video pokušaj da se moje hajking sposobnosti umanje. Ali upravo ste me videli kako preskačem ono ogromno stablo i stojim u nabujalom potoku. Ali nema veze, idem ja dalje. I evo me, posle 4 kilometra, manastir Novo Hopovo.

Jako lep manastir. Malkice mi kvari fotku lik u pozadini, valjda me je prepoznao pa hoće da budemo na istoj fotki. A mogao je lepo tražiti selfi, naravno da ga ne bih odbio. Idem ja dalje.

Krenuo sam opet u šumu i još jednom beskompromisno savladao potok i krenuo desno. A što me iznervira onaj lažni video!

Put me je vodio kroz šumu, kad na jednom se ukaza neki proplanak. Da li sam zalutao?

Naravno da nisam, to se naprosto meni ne može desiti. Nastavio sam dalje i za trenutak sam pomislio da sam u Egiptu nadomak piramida. Kakvi su ovo hijeroglifi na drvetu. Ko je god mislio da me ovim zbuni i obeshrabri, nije uspeo jer ja sam rođeni istraživač. Ove godine krećem u školu pa sam malo vežbao razne simbole i znakove. Lako sam otkrio onaj što pokazuje pravac za manastir Staro Hopovo.

Opa, evo ga i mali ribnjak. Dakle blizu sam. Šta ovo piše na tabli? Sreća pa znam čitati: “Ribnjak manastira HOPOVO. Zabranjeno je, kupanje, pecanje i kupanje pasa.” Simpatično upozorenje. Ja mislio minsko polje.

Nastavio sam dalje putem. Put nije baš lep, vide se tragovi civilizacije. Ali šta da se radi.

Idući, opet sam stigao do hijeroglifa koje sam munjevito odgonetnuo i krenuo desno.

Sada sam nastavio da pratim nove crvene oznake. A evo i moje akrobacije na deblu kao još jednog dokaza da je onaj video nečija zlonamerna montaža.

I evo me pred samim ciljem. Opet zanimljive oznake. Ali bolje ikakve nego nikakve. U svakom slučaju ove mi se više  sviđaju od svetlećih oznaka i putokaza u gradu.

I stigao sam. Mnogo je lepo Staro Hopovo.

Oprostite što se ne smejem na fotkama, ali upravo imam strašnu migraciju prednjih zuba. Kažu da je to normalno za moj uzrast. Deda kaže da nije normalno, jer prečesto vadi crvene za svaki zub.

Posle kratke pauze krenuo sam nazad kroz šumu. I ko zna preko kog po redu mostića sam prešao.

Skrenuo sam desno i oko 5 km sam pratio crvene oznake. Kada sam izašao iz šume naišao sam na putić i okrenuo levo još oko 1,5 km do Iriškog Venca. Pogledao sam u cipele i one mi rekoše da sam prešao 11,63 kilometra.

Samo još jednom da napomenem, onaj video je montaža.