1:99

1:99

Zastao je da odmori Vilin Konjic. Nikada ne hoda, uvek leti samo leti. Kažu da je jedan od najbržih, zna juriti i 135km na čas, svaka čast. Iskoristio sam priliku dok se odmara da udahnem malo njegove lepote. Gledam ga, punog života, a živi samo jedno leto. Do pet godina čeka, kako bi se od nimfe pretvorio u ovaj praznik za oči. Pet godina čeka da bi leteo samo jedno leto. U momentu mog divljenja, pored nas onim prepoznatljivim hodom prođe naša rančerka, trudnica. Čest su gost. Pomislih, priroda nam je podarila moć,…Pogledajte ceo tekst →
Nije se sklupčao

Nije se sklupčao

Samo ustanem, zgrabim Nikona i krenem bez cilja. Na raspolaganju imam hektar i po ranča, meni dovoljno. Ne zalazim dalje. Ne preskače mi se ograda, a svakako je sve isto. Kada sam pomislio da ću ostati bez foto-ulova, začuh puktanje. Odmah sam znao da je on. Prošle godine ga je Vesna donela u kuću. Negde je čula da voli rum, pa ga je domaćinski ponudila. Demantovao je glasine, nije ni liznuo. Otišao je sa 0 promila. Trezvenjak. Prišao sam mu na korak i zabeležio retke trenutke. Kao da me je prepoznao, pozirao je.…Pogledajte ceo tekst →
Ja bahate ptice

Ja bahate ptice

Sedim, i po običaju zveram okolo, pogled solidno opremljen dioptriom, prebira po okolnih dvadesetak metara, koliko realno mogu i dobaciti. Ništa se ne dešava. Ček, ček, ko je sad pa ovo. Ni pet metara od mene. Gleda pravo, uzdignutog kljuna. Ne smeta joj škljocanje Nikona. Ma vidi ti nje. Nabacila je neki crveni detalj preko glave, svesna svoje lepote, ne mrda, izaziva. Ni ime da kaže, ni pogled da uputi, ja ohole ptice. Nema straha, zna da je previše lepa da bi joj bilo ko naudio. Gledam u tu lepotu, a ona svesna…Pogledajte ceo tekst →
Vrelina 2017.

Vrelina 2017.

Vruće danas, pokušavam gostima skrenuti pažnju da ne očekuju previše. Ha vruće, pa u gradu je ovako ali puta tri, odgovara mi novopristigli rančer uz osmeh. Pirka neki slabašan vetrić, sunce u zenitu, živa je na 34 stepena. Koliko li je u gradu, ali stvarno. Čujem da deca, iz zezanja, peku jaja na šahtovima. Gledam one naše platane, bore se, još su zeleni. Bagrem posustaje ali se neda. Orasi se još drže ponajbolje, valjda znaju da im je zadatak da prave hladovinu. Sreća, imamo ih dosta. Možda ih ne bi bilo toliko da…Pogledajte ceo tekst →