Strašni zeka

Strašni zeka

Jedna naša divna gošća mi je sinoć prišla, vidno oduševljeno usplahirena. - Jao, zamislite šta sam jutros videla iza naše kućice. - Šta!? - već sam pomislio na neko zlo. - Videla sam ogromnog zeku, bio je ogroman. - šireći ruke i pokazujući zaista nešto ogromno. - I šta se desilo, da li te je napao? - već sa olakšanjem nastavljam dijalog. - Ma ne, samo me je gledao onim ogromnim očima. Ništa mi sada nije jasno. Znam onu staru izreku, "u strahu su velike oči", ali ovde zeka ima velike oči, a…Pogledajte ceo tekst →
Volim, ne volim…

Volim, ne volim…

Volim što se u neposrednoj blizini Ranča grade prave pravcate terme sa šest bazena, ne volim što češće nego obično prolaze vozila pored Ranča, volim što se projektuje moderna "Staza zdravlja" odmah uz Ranč, ne volim što će biti asfaltirana, volim što će gosti gondolama moći stizati do Vrdničke kule, ne volim što zbog toga možda neki neće hteti da pešače, volim što Vrdnik postaje turistička atrakcija, ne volim ako se previše urbanizuje, volim što će uskoro "proći" pored Ranča i kanalizacija, ne volim što smo bez veze dali pare za bioprečistač otpadnih…Pogledajte ceo tekst →
Ranch Oddity

Ranch Oddity

 Ako postoji tekst kojim bih najemotivnije opisao kako doživljavam ovaj naš ranč, onda je to ovaj: Space Oddity (David Bowie) Zemaljska kontrola majoru Tomu, zemaljska kontrola majoru Tomu, uzmite proteinske pilule i stavite kacigu. Zemaljska kontrola majoru Tomu, počinjemo odbrojavanje, motori su spremni. Proverite paljenje i nek božija ljubav bude s tobomi. Deset, devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva, jedan, poletanje! Ovde zemaljska kontrola, zovemo majora Toma. Stvarno ste postigli nivo i novinari pitaju koje košulje nosite. Sad je vreme da izađete iz kapsule, ako smete. „Ovde major Tom, zovem…Pogledajte ceo tekst →
Zelena dama

Zelena dama

Lagano i graciozno je koračala uz beli stub. Povremneo bi zastajkivala, osvrtala se, pa nastavljala nekim svojim putem, gore. Video sam je negde. Poznata mi je. Bože, gde smo se upoznali? Može jedan mali portret? Ne voli da se fotografiše, ne obazire se. Primakao sam Nikon sasvim blizu. Najednom, ljutito poče da gura objektiv. U redu, u redu, škljocnuo sam samo dva puta. Uvila se par puta i nastavila. Dva dana razmišljam gde smo se to mi sreli. I kako se uopšte zove ova dama. Pokazujem fotku, niko ne zna, a svima je…Pogledajte ceo tekst →