CRTICE SA PLATANA

Na Fruškoj Gori ima preko tristotine vrsta lekovitih biljaka. Koliko ima lekovitih biljaka na Ranču Platan, to ne znamo, ali znamo da ima preko tristotine metara kamenih podzida. To je kao da ogradite fudbalski stadion kamenim zidom. Vredelo je truda, ti kameni zidovi su se tako uklopili kao da su tu oduvek. Ali u početku nije bilo tako. Kamen je bio plavičast, iako bez betonskih fugni, nije izgledao toliko prirodno. Nisam bio zadovoljan. Gledam tako u gomile plavog kamena, zamišljen i ne baš raspoložen. Pita me glavni zidar, zašto sam tako smrknut. Kažem…Pogledajte ceo tekst →

Nekada davno u Hercegovini. Mesto gde se „varilo“ mleko i pravili sir i kajmak se zvalo koliba. Hercegovačke kolibe su specifične, šest metara visoke bez prozora, sagrađene od vrbovog pruća, pokrivene slamom  sa rupom na vrhu veoma oštrog krova, površine jedva dvadesetak kvadrata, sa crnim zemljanim podom. U sumrak, kada se pomuzu ovce, mleko se unosi u kolibu i sipa u ogroman crni garavi kotao, koji visi na dugačkom metalnom lancu iznad ognjišta. Pali se vatra, jedini izvor svetlosti u kolibi. Mi, deca, sedimo u ćošku kolibe sa „mjedenim“  (nekakva legura) kašikama u rukama.…Pogledajte ceo tekst →

Pre trideset godina. Iscrpljen sam. Odseo sam u jednom veoma starom hotelu. Gledam stari drveni krevet, stilski urađen, izrezbarene noćne ormariće, lampu sa abažurom, ogledalo, ormar. Samo sam se stropoštao na udoban madrac. Tako ležeći, polusvestan, iznad uzglavlja ugledam drvenu kutiju, sa prednje strane opšivenu braon platnom. Na dnu kutije samo jedno dugme. Šta je ovo? U malo modernijim hotelima u to vreme u sobi ste od tehnike mogli zateći radio i tv, i to veoma retko, a ovo nije ni jedno od to dvoje. Znatiželjno okrenem dugme na drvenoj kutiji. Klik, i…Pogledajte ceo tekst →

Nešto sam rekao, neku čudnu reč. Molim te šta si rekao, upita me Adriana, koja ranč posećuje svake druge godine. Zašto, to je bez vezna hercegovačka izmišljena reč. Sviđa mi se, kaže Adriana, dobro će  mi doći za moju novu knjigu. Osetih se malo važnim, ali samo na trenutak. Adriana skuplja reči, predivno. Ova fotografija gore, je razlog zašto pišem ovu crticu. U očaju sam. Fotografija mi se neobično dopada, ne znam ni kada sam je napravio, ali naprosto je obožavam. Želim da joj napišem malu posvetu, neki doživljaj da njom ilustrujem. Ali…Pogledajte ceo tekst →