Gde je čar?

Gde je čar?

Prilikom jedne rezervacije postavim gostu uobičajeno pitanje, da li je problem da na broj Vašeg mobilnog telefona  dostavimo podatke za uplatu avansa? Gost odgovori da on nije raspoložen da uplaćuje avans. Pa zašto, upitah, jer mi je zanimljivo da za 11 godina dobijemo i takav odgovor. Gost reče, da mu uplata avansa ubija čar rezervacije. Doslovno! Moram priznati da sam bio zatečen ovim originalnim objašnjenjem. Zaista jedan period nismo tražili uplatu avansa i bar jednom sedmično nam je ubijana čar dočekivanja gostiju, ložeći i održavajući vatru u kaminu, čekajući, radujući se novom posetiocu,…Pogledajte ceo tekst →
Ako ste “fensi” nas prekrižite!

Ako ste “fensi” nas prekrižite!

Moram još jednom ovo napisati. Danas dolazi gost i umesto dobar dan, pita zašto ovih 400 metara puta do Ranča nije asfaltirano. Ja mu odgovaram da neće nikada ni biti, ako mene neko bude pitao za mišljenje. Jedan od naših slogana je  „Ako želite pobeći sa asfalta...“.  Mi smo zaista prepuni zelenila, šume i raznih raspevanih ptica. O brvnaricama, kaminima i raznim sadržajima da ne govorim. Dragi gosti, evo još jednom ću napisati, ovo mesto nije za svakoga. Ovo je posebno mesto za posebne ljude. Za ljude koji jednostavno vole prirodno. Za te…Pogledajte ceo tekst →
Child friendly!?

Child friendly!?

Nedavno sam ovde u „Crticama“ napisao moje skromno mišljenje o krilatici „pet friendly“. Nedavno čujem da postoji i krilatica „child friendly“. :)  Ne mogu da verujem! Slučajno sam pročitao jednu recenziju u kojoj gosti pišu da neko dvorište u kojem su odseli nije „child friendly“. Ja mislim da ti gosti nisu „child friendly“ i da dvorište nije ništa krivo. Da se razumemo, mi imamo šest malih unučića (fotka iznad) koje obožavamo i igramo se sa njima non-stop, do neizmoglosti. Ako i vi niste na isto spremni nego mislite da pustite dete da samo…Pogledajte ceo tekst →
Komšinica

Komšinica

Naši gosti su zapravo naše privremene komšije jer je kuća u kojoj živimo udaljena od brvnara nekih šezdesetak metara. A naše stalne komšije, sa kojima smo zajedno došli u ovaj šumarak na Fruškoj, su udaljene oko 400 metara. Veoma su mi dragi. Moja komšinica mi povremeno kaže, što ne svratiš da zapalimo jednu?  Pa ne vidim te u dvorištu kada prolazim, odgovorim ja. Na to će komšinica, jao šta ima veze, zovni pa ću izaći. Pa ne mogu, ima veze! Možda u tom trenutku komšinica baš pravi ručak. Naravno da će izaći da…Pogledajte ceo tekst →