Zapazio sam je još kao malu. I znao sam da će od nje nešto biti. Rasla je i bujala. Prkosna i usamljena. Jaka, iako svilenkasto nežna. Svaki put kada je pogledam, ona još lepša. Da, znao sam da će od one male biti nešto. Iznenada je stavila beli veo, i to je bio njenoj lepoti kraj.

Ako volite čitati nešto bez veze, ovo ispod je upravo to. 🙂